детаљ слике: КРК Арт дизајн

LIVE STREAM

Волим да се играм. Још у мени има младалачког духа упркос томе што имам тридесет пет година. Одрастајући, мењала сам игре, па су оне постајале све вратоломније и маштовитије.

Никада нисам волела ластиш и досадне барбике. Више сам уживала играјући фудбал са дечацима и гађајући се фишецима. У пубертету се моје интересовање пробудило за пуцачину, стратегије и хорор игру. Волела сам што крвавије призоре, јер сам открила да ме то узбуђује. Исти осећај није избледео ни када сам прошла двадесету. Мислила сам да ће читање хорор књига и гледање филмова умањити тај осећај, али узалуд.

Једнога дана моју игру подигла сам на виши ниво.

Поред мене је морао да буде још један учесник. Бирала сам га ако би ми некако стао на жуљ, то би морао да плати. Играли бисмо се, односно ја сам се играла, док ми не би досадило. Завршавала сам једним резом. Потом би следило читање вести о мом уметничком делу. Било је огромно уживање!

Дошао је ред на нову игру; имала сам трему, јер ћу први пут играти на стреаму. На сајту сам, до тада, на свом профилу постављала слике својих дела насталих током игре, али сам на захтев фанова и других чланова наше комуне, морала да следећу игру пренесем уживо.

Седела сам испред огледала и шминкала лице белом бојом. Црним креоном сам истакла црнило око зелених лисичјих очију. Узела сам црвено тамни кармин и размазала га од уха до уха. Намигнула сам и насмејала се свом одразу у угледалу.

Била сам слика и прилика Харли Квин.

Пустила сам своју косу боје најцрњег катрана са црвеним залисцима, да ми падне до пола леђа. Захваљујући њој и својим дугим ногама привлачила сам мушке погледе и девојака које су биле окренуте истом полу. Рад за шанком на коме сам зарађивала сићу, научио ме је да имам добру интуицију за те ствари, као и за одабир субјеката за игру.

Имам добар укус за одевање, тако да ми није проблем да и овај пут пронађем прави начин да истакнем свој сексипил. Одлучујем се за тамни вео, црну мајицу кратких рукава бенда CRADLE OF FILTH са омотом албума MIDIAN, црну памучну сукњицу, мрежасте чарапе, плашт и демониа чизме. Скоцкала сам се и стајем пред огледало, да се сликам пред перформанс.

Нисам стигла да се наместим када је зазвонила мелодија песме Her Ghost In The Fog што је сигнал за позив. Намрштила сам се, видевши момково име на дисплеју. Он има осећај да назове у незгодним тренуцима.

„Кажи, клињо.“

„Магдалена, рекао сам ти да не волим да ме тако зовеш.“ Глас му је био љутит.

„Знаш да се узбуђујем, када те провоцирам.“ Опружила сам се на кревету. „Шта радиш?“

„Ништа, само сам хтео да видим како си и да те још једном питам да ли си се предомислила око изласка?“

„Добро сам, хвала ти на бризи. Нећу излазити, уморна сам и муче ме женски проблеми.“ Смејала сам се у себи.

„Штета. Не бих да те смарам, али реци ако ти могу некако помоћи.“

„Не. Опусти се и уживај на свирци вечерас. Куџо ће ме чувати.“

„Како кажеш. Ипак, никад нећу разумети зашто волиш ту џукелу. Умало ме није растргао онај пут.“

„Ко ти је крив када си ушао непозван.“ Мислила сам на нешто друго. „Поздрави цело друштво у моје име.“

„Хоћу. Одмори се, па се чујемо.“

„Важи. Лепо се проведи.“

Прекинула сам везу. Волим мог клињу, али некада уме да буде гњаватор. Има дана када желим да останем кући, а ово је један од њих. Погледала сам се у огледало и себи послала пољубац. Време је за перформанс. Застала сам, како бих око бедра привезала футролу са посебном играчком коју ћу вечерас користити.

Сишла сам у подрум где је почињало моје царство. Прошла сам поред наслаганих старих ствари које су оставили моји родитељи и стала пред лимена врата где је била соба за игру. Као примерна девојчица сам од њих добила ову кућу, док су се они преселили у стан на другом крају града. Нису ни слутили, да су својој мезимици дали простор за неометану игру. Поред звучно изоловане собе, крај у коме живим, важи за релативно миран. Један од улаза у подрум је из гараже, па могу неометано да доводим жртве. Безбедности ради сам набавила Куџа, добермана који се врло брзо уклопио са мном. Док се играм, он стражари и никада ме досад није изневерио. Не воли ни познате ни непознате посетиоце, то је мој клиња најбоље научио.

Отворила сам лимена врата играонице и крочила у полумрачну собу. Ту ме је чекао он, створ чија је једина кривица што ме је нехотице полио пивом, када сам пролазила поред шутке на свирци. Зашила сам му уста, јер нисам желела да трошим фластер на њега, а и уживала сам у његовој беспомоћности. Висио је везан ланцима на таваници прикаченим за његове екстремитете. Свукла сам га до голе коже како бих се лакше играла. Испод њега сам распрострла најлон кесу како не би морао да прља под својим излучевинама.

Погледала сам га умилно и одложила футролу са играчкама на зарђали сто. Подесила сам камеру на лаптопу и осмехнула сам се видевши себе. Иза мене је био заробљен створ, док је десно од снимка ишао чет уживо. Осмехивала сам се размишљајући о количини бола коју ћу му приредити. Осећај да сам међу својима ме је опустио, тако да је и трема попустила. Навукла сам црне рукавице од латекса.

Представа је могла да почне.

„Здраво, другари.“ Обратила сам се на енглеском, својој великој светској заједници. Била сам на DARK WEEBU. Унела сам се у камеру, како бих деловала застрашујуће. „Као што вам је обећала ваша Дахила72, ове недеље ћу преносити уживо мучење овог дебила.“ Показала сам ка клонулом момку. „Шта мислите, да ли му је потребно буђење?“

Коментари су почели да се нижу. Махом се радило о добродошлици и жељама како да мучим овог малоумника. Нисам желела да их испуњавам, јер сам сама бирала правила игре, као што се уверило троје пре овог морона.

Сагла сам се и узела флашу хладне воде. Пришла сам му и попрскала га по лицу. Забављало ме је да гледам како се отима. Разрогаченим и уплашеним очима ме је гледао, покушавајући да схвати где се налази. Из уста су допрли звуци мрмљања, када је пробао да прича. Исплазила сам се, видевши му сузне очи.

„Тако, наше заморче је спремно,“ говорила сам у камеру. „Време је да пређемо на оно што сви волите.“

Распрострла сам кожну футролу са арсеналом за мучење. Јадник је, видевши то, зајаукао. Везан је одмахивао главом и ритао се.

„Умукни, јеботе!“ Обратила сам му се на српском. Ућутао је поставивши се у субмисивни став. Дрхтао је и молећиво ме гледао.

Почела сам опет на енглеском. „Узгред да напоменем, ова соба је изолована од остатка куће, тако да се његови евентуални вапаји неће чути.“

Насмешила сам се на коментар лика под именом ДарксидеЦлоwн, који је рекао да имам јебозовне ноге. Узвратила сам му пољупцем и подигла леву ногу на столицу како би могли да виде сјајно извајану бутину. Код десне се налазило мало изненађење које сам касније хтела да искористим.

„Време је за почетак, а чиме се почиње, него нечим лаганим.“ Узела сам љубичасто јастуче са набоденим чиодама. Извлачила сам једну по једну и боцкала жртву по леђима, задњици, грудима. Пала ми је одлична идеја погледавши његов уд. Узела сам чиоду и пришла екрану да гледаоци могу јасно да је виде.

„Драги моји, ова лепотица иде на једно посебно место.“ Намигнула сам и злокобно се осмехнула.

Почео је да се рита схвативши шта намеравам. Једном руком сам обухватила уд и повукла кожицу, док сам у другој држала чиоду. Гурнула сам је у његов уринарни канал што је било пропраћено трзајем и пригушеним вриском. Две капи крви су кануле.

„Неко време ће пишати жилете.“ Дошапнула сам у камеру, а коментари подршке су се низали повремено прекинути звуком урликања, што је био знак да је неко уплатио донацију. Склонила сам јастуче са чиодама и од понуђених играчака сам узела чекић.

„Време је да му мало руке и ноге доведем у ред. Даме и господо, почиње дум– дум.“ Почела сам да причам крештавим кловновским гласом.

Обилазила сам око створа, као мачка око миша. Одмеравала сам га док се грчио пред мојим хладним погледом. Вртила сам чекић у рукама и одмеравала где ћу га прво ударити.

Без упозорења сам га ударила по десном стопалу. Зарлаукао је попут вука, док се цимао везан ланцима. Осмехнула сам се видевши да му се крв слива низ браду, из на силу раздвојених усана. Планирала сам касније да га ослободим тог терета, али ми је сада олакшао. Затим сам га ударила и у друго стопало. Скинула сам га са таванице. Пао је на колена и заплакао. Слине су му капале по поду, док се тресао и чекао да га убијем. Миловала сам га тупим делом по глави и смејала се његовим јецајима. Почео је да гргољи, што је појачало млаз крви из уста.

„Нећеш овако умрети, душо моја.“ Причала сам на српском. „Припремила сам за тебе велики спектакл, то ти каже твоја Дахила.“

Вратила сам се до стола и спустила чекић. Одлучила сам се за пар скалпела. Срце ми је заиграло, видевши да се број људи који прате пренос повећао. Њихови захтеви шта да радим свом заморчету су били све бизарнији и бизарнији. Но, имала сам свој план и програм.

„Не брините, имам већ нешто припремљено за њега. Уживаћете.“ Упутила сам камери пољубац.

Први рез сам му направила код десне аркаде. Крв је шикнула и прекрила десну страну лица. Затим сам направила рез на челу и на обе стране лица.

„Видите, подсећа на Џокера.“ Смејала сам се и показивала на јадника који је цвилио.

Обрисала сам окрвављени скалпел о његову бутину суздржавши се да му не пресечем артерију. Дошло је време да мало вежбам бокс. Пришла сам столу и од играчака узела два бокса које сам навукла на песнице.

„Сада ћемо да видимо да ли је чврст испод коже.“

Ударала сам га по ребрима, бубрезима и другим меким деловима тела. Палило ме је док се грчио под мојим ударцима. По јауцима сам проценила да сам му вероватно сломила пар ребара и сјебала један бубрег. Био је окрвављен и надуо. У плавим очима се назирао страх. Није ме било брига, следило оно што је чекала целе вечери.

Подигла сам ногу на столици испред лаптопа и задигла сукњу. Завукла сам руку и из футроле извукла ловачки нож са дршком од храстовине.

„Ово сам добила на поклон од деде са којим сам волела да идем у лов. Мој рад са њиме сте могли да видите на фотографијама са мог профила, али сада ћу вам демонстрирати његову примену.“

Повукла сам ланац и подигла Створа навише. Пришла сам му и почела лагано да га боцкам по торзу. Могла сам да осетим његов страх, када се хладан челик приближавао његовој кожи.

„Да ли сте се икад питали шта је Црвена кошуља?“

Тренутак паузе.

„Сада ћу вам објаснити. Мало ће болети, али он је већ доста издржао.“

Зарила сам му нож изнад лопатице и повукла га на доле. Вештим покретима сам драла кожу са леђа, пазећи да не буде кривина. Прешла сам на торзо кога сам одрала у пар потеза. Створ је изгубио снаге за вриштање, јер га је бол разједао. Био је крвав од главе до колена, а одрану кожу сам одложила у раствор поред лавора који ће имати специјалну сврху у овој представи.

„Требаће ми за друге намере.“ Пратила сам реакцију публике и сви су ми са одушевљењем честитали на мојој способности. Лик под именом ReaperTimy је рекао да ми завиди, јер ни он не уме тако добро да барата ножем.

„Потребно је само мало вежбе, Тими.“ Нож сам обрисала о Створову косу и вратила га испод сукње. Показала сам на посуду поред футроле у којој се налазила бела маса. Гурнула сам руке унутра и промешала их.

„Друштво, време је да се играмо Сољених рукавица.“

Нисам му дала ни трен предаха. Брзим покретима руку сам почела да му шарам по израњаваним прсима и леђима. Урликао је и грчио се од бола, на шта сам се смејала. Уживала сам, како у његовој беспомоћности, тако и у осећају надмоћности који сам имала и према ранијим жртвама.

„Не брини. Ускоро стиже крешендо.“ Прошаптала сам му на уво.

Узела сам лавор из ћошка и поставила га испод његових ногу. Опет сам извукла нож и обгрлила га око врата.

„Драги пратиоци, да ли желите да видите насмејану гуску или издувану гусеницу?“ Обратила сам се публици. „Ипак сам ја одлучила уместо вас, тако да ће бити приличног нереда.“

Оштрицу сам прислонила на грло. Хладан челик је био тик поред његовог гркљана, на шта је зајаукао. Упутио ми је сузан поглед мирећи се са својом судбином.

„Извини, није требало да ме полијеш пивом на свирци.“ Цокнука сам језиком.

Зарила сам му нож у стомак и направила рез. Пресекла сам аорту, што је било пропраћено великим млазом крви. Пар тренутака се бацакао, док сам га лагано ударала по леђима. Клонуо је и заљуљала сам га. Испод се у лавору направила позамашна литража крви са просутим изнутрицама. Гледаоци Стреама су честитали и жалили што представа није дуже трајала.

„Све што је лепо има крај. Надам се да вам се свидео мој први Стреам. Сада ћу имати пуно посла да поспремим, тако да ме извините.

Одјављујем се, а ви слободно ћаскајте.“

 

***

Лежала сам на троседу гледајући Дневник. Иронично сам се смејала слушајући репортажу о новој жртви ******* Кољача. Наравно, изоставили су да су жртви извађени поједини органи, који стоје на реклами на црном тржишту Даркнета.

Моје уживање је прекинуо позив. Па да, то је Клиња.

„Хеј, Клињо.“ Поново сам навукла невини осмејак.

„Колико пута треба да ти кажем да ме не зовеш тако, Магдалена?!“

„Шта ћу када волим да те нервирам.“ Исплазила сам се у телефон.

„Дивно смо расположени данас. Како си?“

„Боље ми је, хвала ти што питаш. Да ли би волео да вечерас прошетамо до кеја?“

„Може. Где се налазимо и у колико?“

„Дођи у осам код мене.“

„Да, да. Па да ме Куџо растргне. Прошли пут сам замало остао без руке.“

„Мора да брани усамљену даму.“ Ово сам добро смислила. „Ако ти је фрка, сачекај ме у центру.“

„Договорено.“

Задовољна сам постигнутим успехом. Стреам је био гледан и зарадила сам позамашну суму. Такође, имам заинтересоване купце за органе које чувам у подруму.

Моћи ћу да живим нормалан живот. Да се виђам са клињом и друштвом, храним Куџа, идем на посао и уживам у свиркама. Док ми се опет не пробуде пориви.

ИЛУСТРАЦИЈА: Јере Бошњак рођен 22.07.1997 у сплиту. Живи у солину. Студирао у Загребу на Ветеринарском факултету Свеучилишта у Загребу. У слободно време црта стрипове. Каже да га то опушта.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: