РАСТАНАК
Са мирисима
Не знаш ти како мирише
Липа у дебелом ладу
Јоргован под прозором
Ружа испод куће
И трава покошена
Има тога свуда, кажеш
Има.
Ал’ само једна липа мирише
Корењем свезаним за темељ
Јоргован на бабине руке
Којим га је засадила
Ружа на мајку
Што ју је одгајила
А трава мирише најлепше
Кад коси је деда
Отац
Ил’ брат
Не знаш ти како је
Растати се са тим мирисима.
Са старошћу
Кад остављаш некога ко је стар
Слутња је јача од суза
Тежа је од бола
Слутња
Да га следећи пут
На том прагу неће бити
Па те загрљаје у срце утиснеш
Да их запамтиш
И кад их не буде
Да их на том прагу препознаш.
САСТАНАК
Са мајчином срећом
Мајка је увек иста
И кад брине
И кад стари
И кад је не видиш
Годинама
Њен осмех
Изађе пред тебе
Исти
И њене руке
Срећне да те загрле
Незамерљиве
Нежне
Увек исте за тебе
Топле и срећне
Што су дочекале
Да их опет собом
Испуниш.
