детаљ слике: КРК Арт дизајн

Рад Александра Савића, УСПАВАНОЈ ЛЕПОТИЦИ, био је пријављен на конкурсу Књижевне радионице Кордун "Човеков отисак у природи" ушавши у ужи избор од 10 радова. Није победио у избору за награђене радове, али га сматрамо врло квалитетним, поучним, корисним и свакако вредним пажње да се подели да би га прочитало што више пратилаца.

УСПАВАНОЈ ЛЕПОТИЦИ

..поводом испуштања цијанида у Тису од стране несмотрене румунске компаније, што је, после Чернобила, изазвало највећу еколошку катастрофу у Европи..

Слану капљу сузе уплакане срне

која жали лане, примила је река

као опомену на поморе црне,

на нехат, на невид маленог човека.

Неми вапај риба док од смрти беже

слушала је врба. Тихо залелека

јер корење њено до реке досеже.

Пар је лабудова песму запевао,

последњу, најлепшу. Извукоше мреже

збуњени аласи.Џамбас није крао

коње у Банату. Да трује чилаше

реком завичајном, било му је жао.

Ех, како су тужне те судбине наше,

да смо много жедни крај велике воде

и да смо пијани покрај празне чаше.

Опет ће у инат Русалке да ходе

с венцима на глави од цвета локвања

и опет ће лађе рибарске да броде,

и опет ће Дунав Тиси да се клања

на ушћу у сутон кад сунце утрне,

а она ће тужна још једном да сања

слану капљу сузе уплакане срне...

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: