 | Александар Вељић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Али
То су сјећања
На остатке остатака
Још увијек
Неистрјебљена
Неким
Новим међувременима
Нереалним захтјевима
Мучним захватима
Пловимо
У бесцјење
Вјетром
Љубавне жабокречине
Глођући
Невољни коит
Као
Једину валуту
Овоземаљског чемера
Знам
Да су то
Остаци остатака
Неких разговора
Које водисмо
На обалама
Неких вода
Лагали се
Како је
Живот слобода
А слобода
Већа од смрти
Смијали се
Зубу времена
Што се оштри
Увијек молски
О наша плећа
Без гласа
А можда су
То
Остаци остатака
Заборављених љубави
У вјечном цвјетању
Које немају
Времена
За праштање...
Позвах
У госте
Несвршена искуства
Прекинута
А да се
Не сјећам
Ни када
Неке зарезе
Што вријеме
Претвори у тачке
А тачке у сјећања
Позвах
И одређене прахове
Њихове страхове
Никад утихнуте
До краја
Сада су гипкији
Него што бијаху
У младости
А сваки страх
Зовну
Своју истину
За које
Тада мишљах
Да су лажи
У које сам се
Клео
Као што се кунем
И сада
Самим собом
Као јединим свједоком
Позвах
Све потрошености
Да се упознају
Свака
Са својом
Безубом упорношћу
И осмисле
Још једну
Фантастичну стратегију......
Усјече се
Непозвана
Међу пршљенове
Обла мисао
О непролазном
За око мека
Језику пребрза
Угњезди се
И неће да чучне
Више осјећам
Него ли видим
То што видим
Није оно
Чему кренух
Као да
Све
Цвијета и вене
У исти мах
Не дајући
Простору и времену
Да се разумију
Хоризонтале
Са вертикалним сјенкама
Устоличење
Сировошћу без премца
Ординирају бесрамно
Затварамо се сребром
Отварају нас катраном
Свако привикавање
Изазива
Менталне пукотине
Сијамска равнотежа
За музејски
Ред и мир
Волим да гледам
Мање
Да будем гледан
Није ми зјеница
Пјешчани сат
Док чекам
Да отврдне чекање...
