Љубав је Храм.
У Храму је Ружа.
У Ружи је Кап.
Неко носи Ружу да убије,
па је поклони.
Неко зри па крвари.
А ја сањам Љубав,
која умире од речи.
Сањам,
јер је сан заштитник небеса,
осетљивих на додир.
У тој чаури,
од светле свиле,
преспаваћу,
неограничени број путања.
Љубав се предаје мудрости,
да би свест о самоћи ишчезавала.
У Ружи је кап.
У Храму је Ружа.
Љубав је Храм.
