детаљ слике: КРК Арт дизајн

Прва глава: Постање

Одакле ми перо што воли да лети?

Како мирис у празнини на лице ме сети?

Па из очаја и беса ја руке додам,

удахнем ваздух и почнем да ходам.

До малопре били смо лутка и кројач,

а сада смо покрет, новог живота бројач.

Заједно у светове урањамо голи,

прескачемо себе, смејемо се боли.

Нашијем ти дугме на то празно лице,

ударим осмех, утиснем очи.

Скинем капут једном изгубљеном с улице,

дарујем топлину, ушушкам у ноћи.

Одакле ми храбрости без крила да летим?

Кад сам се отиснула - не могу да се сетим.

Још ми прсти плешу, зевају изнад тла,

преко кровова у пиџами, побегли од зла.

Одакле ми... како сам... не сећам се више.

Што су знали људи, гумица сад брише.

У крштеници бледе твоје стопе и глава,

лебдиш на кончићу, опет ти се спава.

Сутра ћу те опет скувати, попити,

отети од галамџија, у аутобусу склопити.

Сутра ћу ти хаљине опеглати, зготовити

гозбу, придевима товити.

Бићеш лепши од лутке,

жив, распеван и чио.

Шетаћемо мислима увезани ћутке,

а онда ћу те распорити да видим ко си био.

Ал' не брини, памтићу наше тренутке.

Кад полетим опет, послаћу ти писмо.

Твојој браћи сада добацујем облутке;

кад их разигране видиш, помислићеш - ми смо.

Одакле ми перо што воли да лети?

Ко ми то шапуће да сутра нећу смети?

Досад сам из љубави главе додавала,

сутра ћу срце оној што је спавала.

Досад сам из немоћи главе губила,

сутра ћу оживети оне што сам љубила

и нико неће смети луткама да прети!

Све што сам убила, ранила, раздавала,

све што сам распорила, спојила, додавала,

свако дугме, рупа, конац и игла,

све ће живети што уме да се игра!

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: