НЕПОЗВАНЕ ПТИЦЕ ОСТВАРЕЊА
У стварном свету
Оствари неоствариво
Нестварно буди
Стварност
Има ли ичега
Осим стварног
Има ли стварног
У нестварном
Буди стваран
Као чигра
Као пропланак
Као пламен
Преокрени доживљај
Искуси дах изнутра
Обуздај сваки укус
Сањај уточиште
НА ДЛАНУ
плаво јутро
вреба
из сваке пукотине
помахнитале птице
сумануте авети
тумарају
атлантида израња
усред празнине трга
међу заустављене речи
опет те откривам
на мом длану зри
исконски јасмин
затвори врата
дођи
напољу је олуја
овде је шкољка
овде сам ја
ПЕРФОРМАНС
баца нас талас
на стење
звони изломљено
као стакло
крв ти утискујем
у бесконачну кожу
осетиш ли пулсирање
питање пропада
губи се
у понору негде
тамо где почива
први звук стварања
дуго ти читам песме
просипам нектар
на твоје распукло небо
призивам свету птицу
тамо одакле потичем
време је укинуто
и зора је увек ту
дођи
нека поново
почне перформанс
КОНТИНУИТЕТ
уткани су твоји шапати
у моје риме
колико смо дубоко зашли
у ведску шуму
карте говоре
бдење се не може превести
ослушкујем откуцаје твог срца
како навиру
као да слушам таласе мора
знам, ти можеш да ћутиш
дуго, као ибис
када до сумрака чека
у тежњи
знам, знакови се не виде
али ту су они
остао је прах твоје косе
латице са твојих ногу
соба још трепери
твојим гласом
има још доста до врха
нагиб је оштар
пружи ми руку
и стићи ћемо
до сванућа
НЕСТАЈАЊЕ ПЕСМЕ
Аквамарин
делим на четири кришке
гледам како се одраз
отапа и нестаје
пред отвореним прозором
чили песма
и са њом
умиру елементи
