РОМАНТИЧНИ МАГАРАЦ
Најбоље сам се сналазио
У мраку, улицама од влаге
Отуда свуда по мени
Коров, а на души паучина
Која се шири попут заразе
Обузима слова, ријечи
Па прелази на мисли
Које еродирају у стихове
Док кључају у мени
А покренула си је ти
Да морам попут бјегунца
Брисати трагове иза себе
Не би ли ме сустигла
И направила од мене
Још један одрон
У низу
Одрон
ДЕМОНСКА
Опрао сам зубе прије сна
Као и свако вече
Изгланцао неколико ријечи
У стихове, отиснуо се
На свој стари лежај
Па се покрио чежњом
Заробио у бездан жеља
Које су ме поробиле
Док жваћем страхове
Растјерао сам три гаврана
И једну ласту тачно у поноћ
Али доћи ће и сјутра
Увијек тачно у минут
Кад сан пада на очи
Тад дођеш И ти
Некад ласта, а сад врана
Па ме подсјетиш
Како смо прошли и ти и ја
Не оставивши за себе
Изнад кревета хватач снова
Ни бунар жеља у пољу
Остало је само котрљање…
ПРЕЛАЗАК
У заборављеном подруму
Са зидовима од магле
Лепршају страхови и дрхте
Док се из понора чује јецај
Који све више обузима
Сваки корак
И брише све што се некад
Могло звати љубав
Догоријева мисао и дах
Испод силине жеља и надања
Попут заласка Сунца
Док бјесне громови
По равним пољанама
Гдје је некада рађало жито
Увео је најљепши цвијет
А стопе су ми тешке
Двије бетонске плоче
Споменици!
Зато гробље не посјећујем
Спустим се повремено
У заборављени подрум
Гдје чујем твој врисак
Окупам се маглом
Па изађем свјеж
Из подрума у гроб…
