детаљ слике: КРК Арт дизајн

АКВАРЕЛ

Били смо на почетку

нашег сусрета,

а смешио нам се крај.

Већ су последњи тренуци,

лепршали простором,

као заставе

једине непобеђене војске.

Осмех је освајао,

око се пунило,

док си журила да

све, баш све, кажеш,

не остављајући ништа за после.

Сачекај да стигнем

бар иза окуке

мојих снова.

Чекаш још само

један липов чај

који никако да донесу,

јер нема ко,

да обере мирисе,

из младости.

Радујеш се,

а речи се саме отимају

из кавеза грла,

и већ ударају у излоге

са лепим стварима,

дивим се моћним светлима

док опомиње нас хладноћа

и трује дуван твоје цигарете.

После дуге улице,

коначно напуштамо град,

а и нас напуштају.

Тако је суђено.

Усуђујем се да нешто кажем,

а већ је поново крај.

Звезде нам показују пут,

који никуд не води,

а којим ипак идемо.

Касно је - нека је.

Ломи се време,

о наше теме,

на уснама окус новог дана.

Запевам на радост,

и сурвавам се низ падине,

последњих непознатих предела.

Сутра ћу све то преточити на папир,

и поклонити као нежни акварел,

који ме је изнедрио у ледену кишу.

БАЛЕРИНА

Лептир у лету,

лепршав и леп,

покретом пева

распевана..

Као цврчак

искри,

витким телом

пева и игра,

на жици,

балансира...

То птица у лету

прави пируету,

одузима дах,

светлост у оку

лепота у скоку...

Цвет у цвату,

поленов прах,

мирисан и лак,

у оку ми још плес

трепери...

Травка на ветру,

танка и лагана,

душа жене игра,

разиграна...

ДВА ДАНА

(И. Андрићу)

Рекла је да ће

доћи на два дана,

да не буде тако сама.

Одмах сам спремио поклоне,

да је испратим,

да јој ставим окове,

да им се радује...

Рекла је да нема

летова, да нема

начина, и ја сам

отворио прозоре,

кроз које се не види,

туга због растанка.

Не иди.

Рекла је само два дана,

а знао сам да ћу,

моћи да живим,

годинама,

кад једном оде.

Ако икада оде!

Рачунам на мирисе,

свезаћу их у снопове.

ако икада оде...

Дошла је касно првог

дана и отишла

прерано већ друго

послеподне. Ручала

је на брзину јер

летови не чекају.

(тако је и записано на авионској карти:

If you are late, we don't wait).

Отишао сам и ја.

Отиснуо се у останку.

Освиснуо.

Трећег дана повео сам

је на мост и показао

реку. Ситни таласи

уоквирили су мали

залив без белих лабудова.

штета је била немерљива.

Више нисам био сам.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: