детаљ слике: КРК Арт дизајн

МИОДРАГ ЈАКШИЋ: УМЕТНОСТ ЈЕ ВАНВРЕМЕНСКА КАТЕГОРИЈА

Било да пратите архитектуру, ликовну уметност, књижевност, спорт или сте љубитељ радио и телевизијских емисија које се баве дијаспором засигурно сте чули за Миодрага Мићу Јакшића.

Дипломирао је архитектуру, а деценијама се бави уметношћу – сликарством и поезијом. Написао је више од двадесет књига: ''Једна од друге'', ''То, добро дрво'', ''Свој положај на небу'' и друге. Основао је Уметничку групу ''Арте'' која окупља на стотине уметника из целог света. Миодраг Јакшић је директор Београдског фестивала кантаутора ''Кантфест'', Међународног књижевног фестивала ''Инђија Про Поет'' и Београдских сусрета писаца. На имању његове породице у Крчедину организује се међународна ликовна колонија. За свој професионални ангажман добио је више значајних признања, а дела су му преведена на десетине језика.

У овом разговору Миодраг Јакшић говорио је о свом раду у култури и медијима, дијаспори и уметности.

Миодраг Јакшић

Књижевна радионица Кордун - Бранка Селаковић. Београд, 26.08.2022.

Неуморни сте на пољу промовисања културе, нарочито уметника који стварајуу дијаспори. Са каквим изазовима сте се суочавали током свих ових година?

Сваки дан у животу човека је нови изазов, али и божји благослов. Сваки допринос нечему новом и добром, сусрет је са собом самим у сопству трагања. Допринети општем, добром, малим, личним творењем једнак је проналаску неког научника,  препознавање поверења међу саговорницима, будућим сарадницима, сабеседницима, могућим партнерима, је основ успеха у остваривању квалитетног односа и програма.

У припреми је Шести међународни књижевни фестивал Инђија Про Поет, који се одржава од 8 до 13. септембра уз учешће више од 40 књижевника, књижевних преводилаца и кантаутора из света, уз учешће и стваралаца из Србије. Ове године по први пут на фестивалу имаћемо као учеснике писце из Египта, Индије, Мексика или Бангладеша, на пример, те нам се отварају нови простори сарадње у размени промоције књижевности разних народа у свету. Моја Петнаеста међународна уметничка колонија у Крчедину, од 25. до 28. августа, ове године ми је веома важна јер је јубиларна, и на неки начин биће веома свечана, са златним признањима за учеснике из претходних година који су оставили највећи траг у Крчедину али и сећање на на оне великане који су прерано отишли са овог света а били су апостоли нашег крчединског окупљања, као што су Раша Попов, Милован Витезовић, Слободан Ракитић, Милутин Дедић, Мерима Његомир, Марко Николић и други. Објавили смо романе Вере Раичевић Шћекић и Арсенија Божовића. Припремам још једну књигу једног сјајног шкотског публицисте… Пресрећан сам што сам био уредник и што су две моје илустрације у књизи „Градови уметности“ сјајне Александре Радаковић. Недавно сам се вратио са овогодишњег великог међународног песничког фестивала „Капија поезије“ у румунској покрајини Караш Северин, а крајем године ћу у Истанбулу примти прву награду на међународном фестивалу за најбољи поетски спот на свету. Награда подразумева и штампање књиге на турском и енглеском, тако да се радујем свему томе и припремам песме за тај мој избор на турском језику. Након Истанбула учествоваћу на великом књижевном симпозијуму и фестивалу поезије у Индији, а посебну част домаћини су ми учинили јер ће организовати моје књижевно вече у родној кући Тагореа у Калкути, што ме посебно радује. Радим редовно своје емисије на радију и телевизији, а на друштвеним мрежама емитујем своје видео записе „Мале тајне великог Београда“, снимам филм о Ђури Јакшићу… Укратко то су ми уметничке окупације ових дана.

Колико сарадња међу уметницима из Србије и дијаспоре утиче на промену слике о нашем друштву, нарочито код млађих генерација?

Неопходна је стална и редовна сарадња свих уметника, без обзира на место тренутног боравка, без обзира на државне границе, веру, нацију… Уметност наткриљује све поделе и разлике. Универзалност уметности састоји се од присвајања свих најбољих традиционалних вредност из свих култура и њихово прилагођавање модерности садашњице. Човеково око данас прати човеков ум, који ствара невероватне нове изуме, а око стално тражи потребу да пронађе непроналазиво и докаже недоказиво – шта је то лепота. Зато је уметност ванвременска категорија. Недокучива варка, сигурна лука, подједнако. Моје мерило ствари прихвата све људе, ствараоце, који у себи носе овакве критеријуме и вредности, за сарадњу. Наши људи из дијаспоре су неотуђиви део српског корпуса. Српска константа и темељни стег.

На Радио Београду 2 сам две године уређивао и водио емисију „Бескрајни плави круг“ а на телевизији Студио Б уређујем и водим емисију „Срби широм света“. Оба ова формата и радијски и телевизијски, раде управо на промоцији и популаризацији наших људи, наших стваралаца, који живе ван граница Србије. Син ми однедавно живи у Америци, снашао се, уклопио се у тамошњи начин живота, спознао је разлике између двеју култура, али и значај постојања српских организованих удружења и редовних манифестација, рад наше цркве и схватио је колики је био значај и мога рада у претходних тридесет година, у том домену, када сам сем у медијима заступао интересе наше дијаспоре и као Помоћник министра за дијаспору и као државни секретар за вере и дијаспору. По њему и сам увиђам колико је битно стално унапређивати те везе, учешћавати контакте, сарађивати у свим областима, двосмерно се допуњавати, бити искрен и одговоран у испуњавању планираних потеза…

Ваш ангажман је од изузетног значаја, али код нас се неретко говори о небризи за уметнике и културу. Да ли имате адекватну подршку институција?

Немам, али руку на срце и не јурим никога за било каквом врсту велике подршке. Конкуришем где проценим да има неких могућности за позитиван исход, ако не прође, шта да се ради, идемо даље. Многи програми се не могу извести без новца, па ако га нема, онда нема ни тих програма. Друге пак активности не изискују већа улагања и трошкове, па се они изводе и одржавају уз личну благодарност. Општина Инђија подржава одржавање наше Уметничке колоније у Крчедину, и ја захваљујем бескрајно на томе. Министарство културе је недавно подржало мој пројекат играно-документарног ТВ филма о Ђури Јакшићу, у поводу 190 година од његовог рођења. Почео сам да снимам кадрове у Српској Црњи и Кикинди…

Основали сте Удружење ''Арте'', као и Међународни књижевни фестивал ''Инђија про поет''. Које су биле идеје водиље и из којих земаља су песници долазили у Србију?

Арте сам основао далеке 2007. године, како бих са групом пријатеља уметника, руководио у потпуности артикулацијом наших уметничких и стваралачких остварења.

Арте је своју активност усмеравао на издаваштво где смо до сада обајавили више од 250 књига и дискова, затим у организацију манифестација у Србији и региону (Колоније у Крчедину, Базјашу, Темишвару, Пули, Лижњану, Будимпешти, Тополи, на Ртњу, па књижевни фестивали ''На Десанкин дан'' у Врњачкој Бањи, Фестивал поезије и вина у Шумадији, Про Поет у Инђији, Дани српске културе у Истри, Дани српске културе у Паризу, Дани српске културе у Милану...), затим смо веома били ангажовани да нашим члановима сликарима и вајарима обезбедимо изложбе у галеријама Србије и широм свта, па смо што колективно, што појединачно, излагали у Москви,  Варшави,  Загребу, Скопљу, Паризу, Њујорку, Будимпешти, Марибору и многим другим светским градовима и у великом броју наших галерија по целој Србији, а то се односи и на велики број књижевних вечери и промоција књига наших издања и наших чланова које смо организовали. Нема броја свих тих догађаја... Радили смо на афирмацији поезије кроз објављивање годишњих зборника ''Арте стих'', расписивањем конкурса и штампања зборника ''Поезија и вино'', па конкурса за најбољи необјављени роман који смо затим објављивали и промовисали аутора. Чинили смо доста и чинимо за промовисање самих аутора путем медија и држимо да је важно да сами ствараоци имају прилику да у живом програму пренесу своја уметничка стремљења широком гледалишту. Много је активности Арте урадило, много је великана прошло кроз ову нашу уметничку групу, а многима од њих Арте је било одскочна даска за успон у свету уметности, као што су писац Стефан Тићми, дизајнерка Ана Бабић која је формирала бренд Шкрабац, романсијерка Ангелина Петровић и многи други... Потпору за наш рад давали су нам великани попут Боре Ђорђевића (чији смо и ексклузивни издавачи његових књига), па Радомира Мићуновића, сликара Петра Омчикуса и Милутина Дедића и других.

Велику пажњу јавности привлачи и уметничка колонија у Крчедину која је на мапи истакнутих сликара.

Већ сам у претходим одговорима помињао Крчедин и Уметничку колонију коју тамо организујем, то само по себи говори да ми је Крчедин и Срем у њему, у срцу самом. Рекох да ми је овогодишња крчединска светковина вома вежна јер мора, као јубиларна, бити и свечарска. На њој су учествовали све сами великани уметничке сцене Србије, региона и шире, а ове године ту ће бити Перо Зубац, Драган Стојков, Мића Трнавац, Стојан Миланов, Јанош Месарош и више од 60 сликара и вајара... Откривамо ове године бисту Мике Антића на нашем уметничком имању у Крчедину, као и легат Михаила Тодоровића Кепе, па након галерије, библиотеке, две сцене за програме и отвореног атељеа „Милан Кечић“ употпуњујемо наш уметнички простор, како би уметници имали што боље услове и инспирацију за рад.

Прву колонију у Крчедину одржали смо 2008. године, када сам мајци и оцу, предложио да у очевој родној кући у том бајковитом сремском селу, где су се мама и тата вратили да живе након пензионисања, да уместо домаћих животиња и поврћа, гајимо уметност. Тако је кренуло и сада ти плодови уметности сами по себи долазе.

Аутор сте и водитељ емисија посвећених нашим уметницима у свету које се емитују на телевизији Студио Б и Радио Београду. Да ли овдашње гледаоце интересује култура, али и какве су реакције уметника када их угостите?

Полазим од себе – култура и уметност су најважније области човековог живота, па на тај начин креирам и своје ауторске емисије, које су окренуте ка нашим људима из света, тачније промовишу њихов рад и њихове активности. Емисије су актуелне самим тим што сваке недеље имам прилоге са уметничких и културних манифестација и догађаја које наши људи приређују широм света, а такође угошћавам наше уметнике из света у студију и са њима разговарам о актуелностима, о њиховом раду али и делатностима наше српске заједнице у градовима и државама одакле долазе. У свету је много наших успешних људи и користим сваки простор, сваки прозор који може да се отвори, у медијима, у јавним просторима, на друштвеним мрежама, да представим то њихово благо и тај српски ентузијазам који буја диљем наше планете.

Ви сте песник и сликар, а некада се то и заборави поред свих фестивала и сусрета које организујете. Да ли имате времена за свој уметнички рад?

Трудим се да пронађем то време, које свим уметницима стално недостаје. Организационе активности узимају човеку много времена и односе неке инспирације које настају у трену човековог надахнућа, а он је тада у бирократским или административним процедурама и не успе да их удахне и створи од њих дело и то се мени веома често дешава. Више бих радова настало, али ја се не жалим, изабрао сам пут и ствараоца и организатора и продуцента, и то упоредо гурам… Пишем, радим, завршавам једну занимљиву драму и на дневном нивоу допуњујем своју књигу о корифејима српске Војводовине, простора мојих предака. Радим велики ТВ серијал о архитектури Београда а до краја октобра а очекујем да ћу завршити и документаро играни филм о Ђури Јакшићу, у поводу 190 година од рођења овог врсног сликара и песника, па да ТВ премијера буде 16. новембра на дан његове смрти. Поезија ми је ове године некако по страни остала, али њој кад се појави тренутак, она ће као свитак у магновењу сенке, покренути бујицу стихова, то не бринем. Ми се тако и односимо једно према другом. Поезију поштујем као краљицу књижевности и не дирам је кад за тим нема потребе, кад инспирација није присутна, кад су музе далеко или када је живот превише леп те поезију не тражи. Но, нађемо се ми врло лако, па бујицом речи из себе освојим стварност и додам јој шарм поетике.

Миодраг Мића Јакшић . отварање 15. јубиларне међународне уметничке колоније Крчедин 2022. Фото: Зоран Вујновић

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: