детаљ слике: КРК Арт дизајн

МАСКИРАНИ  ОРИГИНАЛ

Сакрићу опет оног правог себе,

по ко зна који пут.

Одглумићу неког другог од беде,

изобличен, бесан  и  љут.

Сакрићу опет оног правог себе,

као да живим лажно,

али оригинал упорно маску гребе,

болно и снажно.

Сакрићу опет оног правог себе,

да  не  изазовем скандал,

јер шокирам малограђанске амебе,

тиме што сам оригинал!

Сакрићу опет оног правог себе.

Сам себе не препознајем.

А када оригинали маске победе,

целога себе ћу да дајем.

Сакрићу опет оног правог себе,

макар у бунтовни стих.

Ту оригинал увек маску поједе

и ту онда нисам скривен и тих.

    ДЕКАДЕНТ  027

   Превише  крварим  декадентне  поезије

   због  става  овог, суровог, бунтовничког.

   Али  моја  је мајка  професор  хемије,

   а  не  књижевности  и српског,

   и није из монотоне  панонско-моравске низије,

   већ  из поетичног  предела  брдског.

   Зато  ја  не  пијем  карловачка  вина

   И  НЕ  ПРИПАДАМ  НИЈЕДНОМ  СКУПУ !!!

   Већ  у  тмини  топличких  дубина,

   пијем  само  чунгулску  љуту.

   Лежим  сам  у  мрачном  куту,

   и  проклињем  руку,

   што  је  исписала  ову  песму  круту.

КРАЉ   СТОПЕРА

Пуст  од пустоловина,

имам  кошмарне визије у сновима.

Ништаван  од  ништавила,

гнушам се и целог живота борим

против друштвених норми, конвенција и правила!

Неразумљив због филистарских неразумевања,

певам неразумљива, чудновата певања.

Стопиран од сувишног, претераног стопирања,

Уморан сам од лажних маски и вечитог скривања.

Антисив  од  сивила свакодневнице,

Лутајући  зарађујем дневнице.

Безначајан од безначајности

на овом безначајном свету,

поставши песник,

направих катастрофалну штету.

Гушим се у месту у коме робијам,

као да је пуно имагинарног дима.

Тако ми  Морисона Џима

и Сергеја  Јесењина,

велики сам изрод али нисам сировина.

ДАЛЕКОВОДИ   У   ОБЛИКУ   СЛОВА   „М“

Далеководи  у  облику  слова  „М“

почињу  као  моје  презиме  и  име,

само  што  они  иду  у висине  и  даљине,

а  моје  име  у  јазбине, дубине  и празнине.

Далеководи  у облику  слова  „М“

у валовитим, топличким, пољима  мојим,

спајају  свет  струјом  и  жицама  својим,

а ја од  једног  до  другог  себе, лутам и стојим,

и  ни  сам  себе  не  успевам  да  спојим.

О, величанствени  далеководи  у облику  слова „М“,

Очаравају  ме  скоро  исто

као у раном  детињству  мом,

само  што  ми  је рано  детињство,

као  јутарње  сунце  изнад  Топлице  чисто,

а сада  је  у мојој  души  само  лом и слом.

(АВАН)ТУРИСТИЧКИ   ПЕСНИК

Чак и ја специфик, старим,

Сећањем на своје детињство рано

Увек се озарим,

А онда реалношћу, децидирано,

Све то покварим.

Мојим стиховима, у налете,

Скидајте  лак са ноктију, старлете,

Можда само тако успете,

Моју поезију да осетите.

Ех, какво сам ја и даље дете...

Но ,доста сете!

Ставићу тугу у епрувете

И направићу невиђене штете!

То ми бар редовно, депресију омете.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: