детаљ слике: КРК Арт дизајн

ОВО ЈЕ ПРИЧА О СРЕЋИ

Није касно, живјећемо и опстати док је Божије помоћи, док је среће, здраве породице, људства у човјеку и љубави, вјеровали или не, има наде.

Све док има људи и мјеста којима се враћамо и гдје се осјећамо добродошли не може нам ништа брзина данашњег живота и све оно тужно и несрећно што тешко вријеме носи и о чему нећемо да не покваримо ову причу, и да не испрљамо ко суза радосна чисте људе и приче.

Када сам први пут прошле године са колегама из Туристичке организације у којој радим отишла на катуне подно Кука на Волујаку знала сам да ћу поново доћи. Није важно с ким (уствари кад мало размислим, важно је), ни који је повод код Грчића, на катуне се долази први пут са намјером, а сваки следећи срцем јер оно најљепше, најискреније, најбоље и чистије ова породица живи, дише и преноси на намјерника, а и на случајног путника, планинара, туристу.

Жена, мајка, планинка, стуб, осмијех да како може стати све у једну ријеч у једно име звало би се Даца, та дивна племенита жена која мирише на Богородичину траву- кантарион са Волујак и на чисто, је примјер среће у породици. Ова жена је највећи патриота са своје четверо дјеце, четири сина, понос дома, племена и рода. Дјеца која је са љубављу гледају и без да им ико каже трче да јој помогну у обичним али и захтевнијим пословима на Катуну.

Слога, рад, ред и љубав, дом Младена и Даце Грчић чини посебним, некако све са осмијехом.

Младен и брат Растко људине. Добронамјерност ових људи се осјети да у моменту помислиш да сте род рођени.

Ево другу годину истјерају стоку на катун, краве, телад, јунад, овце, коке, псе чуваре и од јуна до касног октобра су ту испод Кука на Волујаку. Стока се скоро и не чува, воде има на Јагодином језеру, а траве на свим падинама планине. Производи које скупе од крава и оваца млијеко, сир, кајмак, сурутку продају скоро па невјероватном брзином и сама чињеница да за одличан  домаћи производ не треба реклама јер  квалитет најбоље нађе купца. Ови људи су најбољи амбасадори и представници насе општине у презентацији здраве хране и здравог живота. Даца често помаже на планинарском дому Волујак на Папин долу када се код силних домаћина који знају за рад, ред и дисциплину скупи више планинара што опет говори о томе колика је снага ове жене.

Од Чемерна до Папина дола је коректан макадамски пут потпомогнут асвалтним тракама на странама гдје је тешко изаћи. Грчићи имају обећање од локалне заједнице да це поправити пут и на тај ничин им омогућити прилаз Катуну у кишним данима.

Да постоје људи који препознају и осјете ко је најбољи промотер и представник једне општине примјер је госпођа

Гордана Радовановић-Slow food convivium Требиње Херцеговина, која нас је и овај пут окупила у посјети код Грчића. Ова свестрана жена, професор француског и италијанског језика из Требиња и представник удружења за промовисање, подршку и промоцију аутохтоног производа наше регије је дошла са екипом да направе прилог о Катуну и требало је само да дођемо и да изгледа да смо сви једна велика породица. Част ми је и радост била провести дан са домаћинима и са гостима Гоцом, Илијом, Биљом, Келетом, Радошем, Катарином и Николом. Људи, бескрајно хвала 

О Дациним јелима, младом кајмаку, торотану, цицвари, домаћем хљебу имала бих писати до сутра. Знам само једно, да у животу нисам видјела тепсију "на метар" пуну кромпира, поврћа и меса.

На крају, добри моји, до неке нове приче будите здраво и одите на катуне по кајмак, сир, сурутку или на чашицу разговора. Ови људи це вас дочекати као своје најмилије, јер су заиста такви, добронамјерни и срећни.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: