ТАТА
Када у школи сам био
овако су стајале ствари,
одједном другови моји
престаше бити мали.
То се тако тад збило,
неко дошло је вријеме
чудо звано пубертет
ухватило је и мене.
Један био је висок
и широк као врата,
а ја сам желио само
да будем к`о мој тата.
У рукама звијезде носи,
у срцу огањ крије, а када
троје нас види од срца
он се смије.
Носилац њежног срца
и чувар велики тајни,
шампион прича и благостања
поука многих њежних и трајних.
Тата ко тата
рећи ће многи,
к`о да је то сад
свима важно,
ал не знају они
како он умије
да грли јако и
воли снажно.
И тако у стану нашем
полако ноћ се хвата,
а мене и сестру заједно
пазе у срећи и здрављу
мама и тата.
