 | Тамара Драгић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
МИРИШЕШ НА КИШУ
Миришеш на кишу
На немир, бол и сузе
И читав бескрајни свемир
Што срцу уздах узе
Миришеш на птице
Летове, падове
Пусте улице
Све туђе градове
Миришеш на слутњу
Окрутну, препуну страве
На чемер, презир и љутњу
Између сна и јаве
Миришеш на тугу
Док с вјетром, сад корача
И ону суморну пругу
Што води стазама плача
РАСПЛЕТИ МИ МИСЛИ
Расплети ми мисли
Па нека пада, грми и сјева
Нека ломи и пишти
Олуја здесна и слијева
Расплети чворове душе
Сузе су наге и босе
Нек вјетар безумно пуше
Док очи кишом росе
Расплети увеле руке
Спојене грчем напола
Отјерај тешке јауке
Из загрљаја бола
Расплети прстима косе
Плетене у самоћи
Уздаси нек туге носе
Док нас скривају ноћи
ИЗЛАЗИШ МИ ИЗ РЕБРА
Излазиш ми из ребра
Из сваке поре и пете
Кујем те од чистог сребра
Ниси са ове планете
Излазиш из мојих снова
Из тмине поспане главе
Док пада суза нова
Постајеш дио јаве
Излазиш из таме ума
Прашине давне и меке
Нит стида нити разума
Већ само слутње далеке
Излазиш из тешке боре
Сумњама к'о концем ткан
Са тобом локва је море
А вјечност тек један дан
НЕСНАЂЕНИ
Неснађени у свемиру
Тек уздах васиони
И страх у новом немиру
Док јеком тама звони
Неснађени на улици
У маси безбојних лица
И као мамац на удици
И скица без ситница
Неснађени у стварности
Између сна и јаве
У стрепњи од реалности
Костима тканим од страве
Неснађени у данас
У сваком јуче и сутра
Лутамо свијетом к'о сабласт
Између ноћи и јутра
