О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Поезија


ВОЈВОДИНА

Матија Мирковић
детаљ слике: КРК Арт дизајн


ВОЈВОДИНА

 

Равницом плодном плени,

равна Војводина , Милетића,

Змаја, Лазе,Ђуре,...

војводе Стевана Шупљикца.

 

Куд год погледам недоглед је,

родних њива и ливада.

Лице паора сунцем обојано,

у небо гледа и мисли на род.

 

Сунце као Дукат златно,

као ватра врело,

с лакоћом се рађа.

Зраци врелине и жеге,

 

земљу и род прегревају,

док паор чека кишу

што земљу и род натапају.

Прашина тада нестаје, и шири

се мирис пољскога цвећа.

 

Дан је тежак и рад вредан,

Војводина воли људе,

те им плодом труд награђује.

Панонско море -равница то је,

Фрушка гора само вири горе.

 

Шумом прекривена, а

обронци понегде бели од кућа.

Сенка се Фрушке горе

у Дунаву великом купа.

 

Срем,Банат и Бачка спојени,

то су три срца јуначка,

у једно се срце сјединили,у

војводство србске Војводине.

 

 

МАЈКА

 

Ех, када бих могао,

писати о својој мајци,

Колико ме воли,

колико ми пружа,  

 

тако лепа, тако мила и драга,

срећан и радостан

живот мени ствара.

 

Па писао бих онда,

цео дан, цео месец,

годину, па и даље,

јер њена љубав не престаје.

 

А у песми једној

стаће само трен ,

спрам ње,  моје мајке,

која сија вечним сјајем.

 

Љубав је мамина

чудесан цвет,

ма чудесан дар,

са њом сам опчаран

 

И ништа ми није тешко,

и ништа ме не боли,

јер ме мајка бескрајно воли

 

Колико бреме туге, муке,

бриге, је мори,

а она све више мене воли.

 

И волео бих,

да бесмртна буде мати,

па да ме увек воли, пази и мази

да јој увек писати могу

и читати за столом

када се кући са посла врати.

 

Ал неда земно, ал даће Бог,

увек ће бити крај срца мог,

увек ће бити ко ружа бела,

са трном својим ме чува.

 

Латицом својом

нежно ме мази,

по лицу милује и пази,

када заспим са њом ме покрије.

 

Никад, баш никад,

не вене та Ружа бела,

мајка је моја душа прелепа и весела.

 

 

 

СЕКИ ЗА РОЂЕНДАН

 

Раздраган и весео чекам тај дан

кад моја сека слави рођендан.

Добра и мила, моја сека предивна,

Снове са њом хватам, снохватица је зовем.

 

Тај дан устанем пре изласка сунца,

у праскозорје кад зора пуца,

збиља да први честитам

секи њен диван дан.

 

Примисао имам сваки њен рођендан,

да њој учиним срећан и радостан тај дан,

та вредница и паметница моја

онебеси мисли и дела своја.

 

Она је моја царица мала,

најсерћнији ја сам на њен рођендан,

сву срећу света ја желим њој,

све њој тепам царице Хелена.

 

Осмеха и благослова, препун је тај дан,

срећан ти , срећан Матеја рођендан.

 

Најбоља сестра на свету си ти,

желим ти, желим, више нег сви,

желим ти, желим што желиш ти.

 

Увек уз себе имаш свог брата,

несебично те воле мама и тата

Све жеље моје тешко се зброје ,

буди ми срећна, буди ми здрава године многе.



 

 





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"