детаљ слике: КРК Арт дизајн

Живот је зараза

(Булевар светлости, промисли о животу, Илија Шаула, Књижевни ЕСНАФ, Београд - 2022, 3. издање) 

Наши животи су као цвјетне баште; треба их одржавати и чистити и не дозволити корову да их преузме, и онда оне дуго могу да остану прелијепе, свјеже и милоугодне.

Родила се доброта, мир, љубав, радост, срећа, благостање. Његујмо новорођенче!

Живот није лак, али је лијеп ако успијемо борбу претворити у игру.

Успјех једног шампиона не мјерисе првим мјестом, већ радом који је он уложио да би дошао до првог мјеста.

Кажу да живот пише романе. Већ је књига подебела, а рекао бих да је тек почело.

Ко зна да ли се уопште и мијењамо, можда то само вријеме ставља ствари на своје мјесто. Сви смо ми једни другима исти, који се добро знамо, а дуго се видјели нисмо. Вјерно чувамо ликове оних које не желимо изгубити. Није ни ријека иста читавом дужином свог тока, јесмо ли ми оно што плови или оно што тече... Нећу да пловим, хоћу да течем. Неко је рекао - Ни у ријеку не можеш два пута загазити у исту воду!

Наша тијела су по природи неодржива, али имају своје трајање.Ми треба да се трудимо да у току тог трајања обезбједимо добру енергију која ће нас увијекчинити здравим. Вољети себе, ширити позитивне мисли, живјети у складу са природом, гајити разумијевање и знати дијелити љубав; такве ће нас живот вољети и ако је сам по себи зараза коју још нико није преживио, а преноси се полним односом. Богу и себи требамо здрави!

Понекад затетурамо у мимоходу сами са собом и не видимо поплаве које односе меки дио душе. Огрубимо и заборавимо у шта смо се некад клели.

Можда је врх свијета тамо одакле гледамо заласке сунца. Можда на том мјесту живот тек почиње, крадући се од своје пређашње фазе. Можда се на том мјесту све завршава и почиње да плива узводно, да нас бујица ријеке живота не суноврати прије истека рока трајања. Можда је живот баш због тога лијеп јер нас непрестано тјера да пливамо! Можда је добар баш зато што осјећамо његову тежину притискања све док нам не порасту крила. И корморани полете кад им пријети опасност! Можда је опасност та снага која нас чува од сваког зла и тјера нас да летимо према свом добру! Живот уистину још нико није преживио. Волимо се и преносимо ту заразу за коју не треба тражити лијека!

Мјерило вриједности није у човјеку већ у природи.Кад то схватимо, неће нам бити потребан неко ко би оцијенио наш рад и знање. Природа ће нам одати највише признање и пружити захвалност и награду за разумијевање и усклађивање са њеним законима. Бићемо здрави, дуговјечни и свјесни сваког тренутка свог битисања на земљи.

 Када схватимо да бол не постоји, већ да је то одсуство складности, онда научимо да је живот добар и да нам ништа друго не преостаје него да волимо.

У свему су границе даље од онога гдје ми мислимо да су, треба умјети доћи до крајности и продужити.

Некад, као пјесник, размишљам да ли живот може стати у једну пјесму? Може. Можда чак и у једну ријеч, симбол, уздах, јецај, трептај сузног ока, поглед, осмијех, додир... ништа на свијету није толико танано, а толико моћно као живот.

Кажуда је једноставност највећа животна мудрост, иако је неко посједује,кажу да није мудар, него је срећан.

Само зли људи не могу да схватељепоту и доброту, они сматрају да треба другог човјека протјерати да би они могли уживати сами са собом. Сваком је његов крст у срцу, а завичај тамо гдје оставља вријеме које му је Бог подарио.

Живот је састављен од жеља, њихових евентуалних остварења и прилагођавањатекућем систему власти. Зашто да буде једноставно кад може бити компликовано!?У томе јесте повећана доза страха која ремети, јер јенаметнута као правило игре и народ ћути јер се навикао прилагођавати. Они који се буне само дају више повода и разлога да такво стањепотраје. Нажалост, претрпани смо жељама са све мањим изгледима да нам се остваре, а са све већим шансама да се ускладимо с линијом која води у пропаст, а тамо ће нам бити крај, не кад будемо жељели, већ кад ђаво одреди.

У овом свијету сам са оним што чиним, нисам са оним што желим. Једно је одредити смисао животу, а друго пронаћи облик и начин за усклађивање.

Супротности се привлаче у дијељењу и самим тим се множе. Још један доказ да љубав нема границе. Колико смо на земљи – толико смо и на небу. Не знам зашто се људи плаше да ће неко други да падне; пазимо само на свој пад, једино на тај начин ћемо помоћи и онима који нису сигурни у себе да се одрже.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: