О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКолумнаКултура сећања


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


ЖИВОТ ЈЕ ЗАРАЗА

Илија Шаула
детаљ слике: КРК Арт дизајн


Живот је зараза

(Булевар светлости, промисли о животу, Илија Шаула, Књижевни ЕСНАФ, Београд - 2022, 3. издање) 



Наши животи су као цвјетне баште; треба их одржавати и чистити и не дозволити корову да их преузме, и онда оне дуго могу да остану прелијепе, свјеже и милоугодне.

Родила се доброта, мир, љубав, радост, срећа, благостање. Његујмо новорођенче!

Живот није лак, али је лијеп ако успијемо борбу претворити у игру.

Успјех једног шампиона не мјерисе првим мјестом, већ радом који је он уложио да би дошао до првог мјеста.

Кажу да живот пише романе. Већ је књига подебела, а рекао бих да је тек почело.

Ко зна да ли се уопште и мијењамо, можда то само вријеме ставља ствари на своје мјесто. Сви смо ми једни другима исти, који се добро знамо, а дуго се видјели нисмо. Вјерно чувамо ликове оних које не желимо изгубити. Није ни ријека иста читавом дужином свог тока, јесмо ли ми оно што плови или оно што тече... Нећу да пловим, хоћу да течем. Неко је рекао - Ни у ријеку не можеш два пута загазити у исту воду!

Наша тијела су по природи неодржива, али имају своје трајање.Ми треба да се трудимо да у току тог трајања обезбједимо добру енергију која ће нас увијекчинити здравим. Вољети себе, ширити позитивне мисли, живјети у складу са природом, гајити разумијевање и знати дијелити љубав; такве ће нас живот вољети и ако је сам по себи зараза коју још нико није преживио, а преноси се полним односом. Богу и себи требамо здрави!

Понекад затетурамо у мимоходу сами са собом и не видимо поплаве које односе меки дио душе. Огрубимо и заборавимо у шта смо се некад клели.

Можда је врх свијета тамо одакле гледамо заласке сунца. Можда на том мјесту живот тек почиње, крадући се од своје пређашње фазе. Можда се на том мјесту све завршава и почиње да плива узводно, да нас бујица ријеке живота не суноврати прије истека рока трајања. Можда је живот баш због тога лијеп јер нас непрестано тјера да пливамо! Можда је добар баш зато што осјећамо његову тежину притискања све док нам не порасту крила. И корморани полете кад им пријети опасност! Можда је опасност та снага која нас чува од сваког зла и тјера нас да летимо према свом добру! Живот уистину још нико није преживио. Волимо се и преносимо ту заразу за коју не треба тражити лијека!

Мјерило вриједности није у човјеку већ у природи.Кад то схватимо, неће нам бити потребан неко ко би оцијенио наш рад и знање. Природа ће нам одати највише признање и пружити захвалност и награду за разумијевање и усклађивање са њеним законима. Бићемо здрави, дуговјечни и свјесни сваког тренутка свог битисања на земљи.

 Када схватимо да бол не постоји, већ да је то одсуство складности, онда научимо да је живот добар и да нам ништа друго не преостаје него да волимо.

У свему су границе даље од онога гдје ми мислимо да су, треба умјети доћи до крајности и продужити.

Некад, као пјесник, размишљам да ли живот може стати у једну пјесму? Може. Можда чак и у једну ријеч, симбол, уздах, јецај, трептај сузног ока, поглед, осмијех, додир... ништа на свијету није толико танано, а толико моћно као живот.

Кажуда је једноставност највећа животна мудрост, иако је неко посједује,кажу да није мудар, него је срећан.

Само зли људи не могу да схватељепоту и доброту, они сматрају да треба другог човјека протјерати да би они могли уживати сами са собом. Сваком је његов крст у срцу, а завичај тамо гдје оставља вријеме које му је Бог подарио.

Живот је састављен од жеља, њихових евентуалних остварења и прилагођавањатекућем систему власти. Зашто да буде једноставно кад може бити компликовано!?У томе јесте повећана доза страха која ремети, јер јенаметнута као правило игре и народ ћути јер се навикао прилагођавати. Они који се буне само дају више повода и разлога да такво стањепотраје. Нажалост, претрпани смо жељама са све мањим изгледима да нам се остваре, а са све већим шансама да се ускладимо с линијом која води у пропаст, а тамо ће нам бити крај, не кад будемо жељели, већ кад ђаво одреди.

У овом свијету сам са оним што чиним, нисам са оним што желим. Једно је одредити смисао животу, а друго пронаћи облик и начин за усклађивање.

Супротности се привлаче у дијељењу и самим тим се множе. Још један доказ да љубав нема границе. Колико смо на земљи – толико смо и на небу. Не знам зашто се људи плаше да ће неко други да падне; пазимо само на свој пад, једино на тај начин ћемо помоћи и онима који нису сигурни у себе да се одрже.








ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"