Слушала сам ноћас шапат трава
У кућама старим поред друма
Док лила је сву ноћ изнад глава
И мирила по кућама, шума.
Шаптала је небеске риме,
Сузе трептаве сиве, бјеле,
’Дуга је ноћ! Не заборави ме!’’
Шаптала су сву ноћ брезе и јеле.
Гледала сам ноћ што разноси
Нечујно пада низ њина лица,
Прозрачне звијезде тка им по коси,
Од силних и сланих капљица.
Шумила је сву ноћ, шума
У кућама поред старог друма.
