детаљ слике: КРК Арт дизајн

Љубав је артерија човјечанства

(Булевар светлости, промисли о животу, Илија Шаула, Књижевни ЕСНАФ, Београд - 2022, 3. издање) 

Птице кад пјевају, оне говоре. Није то само музика. То су и ријечи, ти умилни цвркути сливени у мелодију. Такав је и човјек, само што ми то не разумијемо јер смо одузели срцу дар говора и дали га језику. Покушајте ријечи претапати у музику. Пјевајмо љубав! Свака љубав је велика кад је искрена, а сваки човјек је искрен ако има велико срце.

Повремено кажемо да ништа није случајно. Били бисмо наивни у самоувјерењу да случајност постоји. Постоји љубав, она држи све и постоји њен мали прст око којег она врти наш свијет и остале свјетове. Волимо, да не отпаднемо и изгубимо се у бескрају.

Вољети је вјера у љубав! То није религија. То је та стварност која нас спаја и у којој се огледамо једни у другима. Љубав је артерија човјечанства.

Понекад неке искре заискре, одиграју игру препуну сјаја и згасну, а ријетко се заватре и заблистају пламеном који свијетли кроз вјечност.

Поглед ми је упрт у љубав. Радујем се да ће ми се остваритиначином како она то заслужује. На добром сам путу, љубав је већ поред мене, а има је и у околини срца, мало-помало насељава га. Ако јеусрдноњегујемо и одашиљамо у правом смјеру, тако ће нам узвратити.

Живот је врста магије; изађе из таме, буде на свјетлу, направи чаролију и онда се опет негдје изгуби у тами и не открије нам тајну. Као они кругови у пољима: постоје, али још нико није видио како су створени.

Једно од љепших размишљања је и оно кад нам по променади мисли прошетају бивше љубави. Не волим их звати бившима, љубав једном – заувијек. Принцип је љепши од нијанси, има карактер, док су нијансе лепршаве и хоће да изблиједе. Љубав се посједује, гради и дијели, рекао бих да се и заслужује. Човјек у љубави је увијекзаљубљен човјек, зато не постоје бивше љубави, већ неко не умије вољети довољно снажно. Познајем људе који вјерују у више живота и који с радошћу истичу да су наставили вољети из прошлог живота исто као што су досегли љубав која ће их гријати у будућем животу. Волим да их слушам и сагледавам како сада живе. Има смисла, свиђа ми се њихов начин размишљања, однос према људима и животном простору.Посједују снагу разума и разигран дух, никад не касне и увијекимају времена. Не знам зашто ме они воле?

Ријечи у мени живе као и љубави, волим да их пустим да буду слободне, као Луна кад ћарлија ведрином ноћи и благосиља наше тајне. У том виру знања вјероватно лежи тајна љубави. Неко је вјерно чува и његује, док неко не мари за њу и не сматра је тајном. У реду, нека љубав буде суштина, али и суштина је тајна док је не постанемо свјесни.

Лубав је енергија!

Љубав оставља најљепше боје у монографији живота.

Само један молекул је живот, све остало је љубав!

Када се неко воли, онда не бирамо ријечи, већ ријечи бирају нас и намећу се да бисмо исказали истину оног што осјећамо и мислимо.

Док сам одрастао, увијексам тежио да будем привилегован. Нисамзнао како то да постигнем? Једном се Бог спустио толико ниско и шапнуо ми на увце: - Воли искрено. Вољети, уистину значи посједовати имовину срца. Љубав је увијекна почетку и њен крај се никад не назире.Она је у ствари бескрајна, а то што се ми у њој сретнемо с крајем, то је вјероватно до нас самих.

Љубав је једина симфонија за коју нису потребне ноте, само жеља и чврста воља.

Љубав лијепо пјева и лијепо душу одијева.

Љубав је једино свјетло које никад не гасне.

Не окрећи леђа љубави, онај ко зна да воли никад није усамљен.

Човјекје громада радости која пролази кроз искушења гдје дајући се троши, само се у љубави дијели и радост се обнавља.

Не смијемо се предати бруталности у љубави. Љубав мора надживјети све осим Свевишњег, јер Он љуби и онога који се љубити не да.

Цијеним мисао можда више него ријечјер дозвољава да се ради на њој, да је уљепшаваш и усавршаваш до детаља. Једном кад постане ријеч, готово је, треба стајати иза ње такве каква је. Јесте, моја је. Стојим иза ње и надам се да се љубав не стиди.

Љубав је и у варијацијама. Цвијет и лептир се воле и када нису стварни.

Не бих могао срцу никад опростити да пред љубави затвори врата. Када сам питао Бога да ми покаже како да испуним очекивања и жеље другима, насмијешио се и рекао: „Није то тешко. Треба само да волиш и желиш заједно са њима.“ Помислио сам да је завршио мисао, али након кратке паузе додао ми је: „Немој да се плашиш.“

Прошлост не пролази. Она остаје у вјечности, а прошлост у коју вјерујемо је лијепа. Љубав је нешто друго. Постоји љубав и наша љубав; сатом нашом љубави понекад зна бити нешто што једва чекамо да прође.

Годишња доба дођу као спектар свјетлости у којем се обрће наша планета, ми смо ту негдје и све то видимо, осјећамо и проживљавамо. Има једна сила која нас све држи у том спектру.Ми смо приковани за њу и колико год она имала моћи да отпусти човјека од себе, истрајавамо због поуздања у њу.Упознајемо је читавог живота и остајемо јој вјерни до починка. Та сила је љубав, у мојим причама она је главни јунак!

Тај дјечак у мени који још увијексања, љубав је, и док је њега љубав ме никада неће напустити. Љубав води нас, а не ми њу! Као кад се са небеске љествице спустимо степеницу ниже, а неко мисли да одлазимо или да смо отишли. Док смо горе, небо је свуд око нас, шта има друго да нас држи у том простору, осим љубави.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: