детаљ слике: КРК Арт дизајн

   OZBILJNO  PITANJE

Od ove dileme, groznica me hvata,

ne bih pito’, mamu, a ne zna ni tata!

Škakljivo je pitati i tetku i strica,

pojma nemam šta da radim, a baš sam bistrica!

Komšije bih pitao ali mi je bijeda,

gdje da pitam njih, a tu mi je deda!

Prijatelje, učitelje il’ rodbinu širu?

Joj, prije ću naučiti, svirat na klaviru!

Pitanje je ozbiljno i problem mi stvara,

išao bih psihijatru ali nemam para!

To stravično pitanje, kad se momci žene,

Vidim, najbolje će biti, da ja pitam mene!

  HEROJ

Ja sam odlučio, heroj bi bio,

samo bi vodu i mlijeko pio!

Svuda bi stizao, pomagao slabe,

kažnjavao zločeste i barabe!

Snažan bi bio, idealnog stasa,

pa, heroj i treba da je dasa!

Bio bi strašno strogog pogleda,

da ne bi bilo, nekih nereda!

Na tome radim, punom parom,

ma, ne raspolažem ja, nekim darom!

Al’ sam odlučio...nisam samo broj,

bit ću dobar čovjek, a to je heroj!

  DOVOLJNO  JE...

Moja mama, svašta umije,

voli, brine, pazi, razumije!

Sve se isto trudi tata,

al’ sa ničim ne barata.

Kuva majka, čisti, pegla,

ustala se, a tek legla!

Od tog posla, kaže tata,

njega mala snaga hvata.

Jednostavno, mislim,

priroda  je dala,

da sve što ti treba,

uradi baš mama!

Ništa ovo ne treba

tatu da mi mori,

dovoljno je samo,

majku da nam voli!

Подсетник на промоцију Соњиних књига за децу у Народној библиотеци у Требињу

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: