О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Поезија


ЊЕНА САМ ПЕСМА

Јована Миловац Грбић
детаљ слике: КРК Арт дизајн


Мајка


Њено сам злато,
њена сам песма,
све што је мило и што се смеје.
Њен главни помоћник и рука десна,
а она је сунце које ме греје.
 
Снегови веју,
ветрови дувају
ал' једна ствар је увек иста.
Њене ме очи прате и чувају,
она је љубав, истинска, чиста.
 
Моје несташлуке углавном трпи,
и све остале бубица врсте.
Сву енергију због мене црпи,
само ми она гледа кроз прсте.
 
Кућа је чиста
 и све мирише.
Кува се само оно што волим,
сваког дана ми купи слаткише,
ма баш сам задовољан животом овим.
 
Чита ми приче и разне бајке,
сваки мој проблем озбиљно схвати.
Суперхероји, то су ти мајке.
Она ме воли, чува и прати.
 
 
 

Тата


Какав је то човек?
Сада ћу вам рећи.
Јунак мог детињства,
Најбољи, највећи.
Прављен је од злата,
један добри тата.
Вредно ради, мало спава
и баш ми је жао.
Да л' га икад боли глава?
Стварно не бих знао.
Игра фудбал, са мном трчи
и домаћи ради.
Коси траву, све што штрчи,
он је мајстор,  свашта гради.
И кад викне, он ме воли.
Кад се љутим, ја га волим.
Баш сам срећан што га имам,
баш сам срећан што постоји.
 

 

Чудни снови


Сањам снове чудне неке,
сањам мора, сањам реке.
Сањам тигра како скаче,
сањам краву како њаче.
 
Сањам мачку, игра жмурке,
сваког дана прави журке.
Мрави лете као роде,
морске рибе све ван воде.
 
Онда некад сањам врапце,
како вичу на комарце.
Све се срде, страшно љуте,
док малине једу жуте.
 
Некад сањам жарко сунце,
пева цвету баш на увце.
Чекај, одкуд уво цвету?
Да, тако је у мом свету.
 
Свашта смисли ова глава.
Зар је важно? Ма нек' спава!
Мени нема ништа драже
него кад ме снови траже. 
 
 
 

Мој кревет


Аларм ми звони,
времена нема.
Школа ме чека, морам да пођем.
Ал' моја глава поново снева
шта ћу да радим кад кући дођем.
 
Више пута сам чуо о себи:
„ Буба лења би само да спава.“
Па да вас питам, а како и не бих?
Мекан ми кревет ко облак, ко трава.
 
Чим главу на јастук спустим
почиње најлепше доба ноћи.
Сањам о морима, шумама густим,
да устанем рано, да ли ћу моћи?
 
Живим за петак, ваљда је јасно.
Пуна два дана, спавам ко беба.
И сањам, сањам, о тако сласно,
верујте децо, то тако треба!
 
 
 



 
 
 

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"