|
|
| Јована Миловац Грбић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Мајка
Њено сам злато,њена сам песма,све што је мило и што се смеје.Њен главни помоћник и рука десна,а она је сунце које ме греје. Снегови веју, ветрови дувајуал' једна ствар је увек иста.Њене ме очи прате и чувају,она је љубав, истинска, чиста. Моје несташлуке углавном трпи,и све остале бубица врсте.Сву енергију због мене црпи,само ми она гледа кроз прсте. Кућа је чиста и све мирише.Кува се само оно што волим, сваког дана ми купи слаткише,ма баш сам задовољан животом овим. Чита ми приче и разне бајке,сваки мој проблем озбиљно схвати.Суперхероји, то су ти мајке.Она ме воли, чува и прати. Тата
Какав је то човек?Сада ћу вам рећи.Јунак мог детињства,Најбољи, највећи.Прављен је од злата,један добри тата.Вредно ради, мало спаваи баш ми је жао.Да л' га икад боли глава? Стварно не бих знао. Игра фудбал, са мном трчии домаћи ради.Коси траву, све што штрчи,он је мајстор, свашта гради.И кад викне, он ме воли.Кад се љутим, ја га волим. Баш сам срећан што га имам, баш сам срећан што постоји.
Чудни снови
Сањам снове чудне неке,сањам мора, сањам реке.Сањам тигра како скаче,сањам краву како њаче. Сањам мачку, игра жмурке,сваког дана прави журке.Мрави лете као роде,морске рибе све ван воде. Онда некад сањам врапце,како вичу на комарце.Све се срде, страшно љуте,док малине једу жуте. Некад сањам жарко сунце,пева цвету баш на увце.Чекај, одкуд уво цвету?Да, тако је у мом свету. Свашта смисли ова глава.Зар је важно? Ма нек' спава!Мени нема ништа драженего кад ме снови траже.
Мој кревет
Аларм ми звони,времена нема.Школа ме чека, морам да пођем.Ал' моја глава поново сневашта ћу да радим кад кући дођем. Више пута сам чуо о себи: „ Буба лења би само да спава.“Па да вас питам, а како и не бих?Мекан ми кревет ко облак, ко трава. Чим главу на јастук спустимпочиње најлепше доба ноћи.Сањам о морима, шумама густим,да устанем рано, да ли ћу моћи? Живим за петак, ваљда је јасно.Пуна два дана, спавам ко беба.И сањам, сањам, о тако сласно,верујте децо, то тако треба!
|