детаљ слике: КРК Арт дизајн

ЗАПИС КРВИ

"Илија... не заборави...

мајку…"

Грцало је грло,

сломљеног срца жене.

Нејаки Јован, увијао се око скута...

Из сепета виреше

плави увојак дечака.

Последње што виде мајка,

пре но што клонуше јој  ноге...

Куд ми те носе?

Фрцају варнице испод копита...

И неста коњица у касу

са догледа

прашњавог, каменитог пута.

Сиротоци

оста душа од душе отргнута...

“Илијаааа...”

И никад више нико чуо није,

из бела грла глас да се извије...

Жеља!

Младалачка љубав смела!

Илија син!

Мајчина прва радост...

Сад суза врела...

Сад печат и катанац

на њеним уснама оста.

Заувек занемела!

Илија Ибрахим поста.

Витак и снажан,

као босанских гудура стена...

Очи, огледала детињег неба

што га исплака давно

за сепетом посрћући,

јос у срцу само

незаборављена жена.

Мајка!

***

Мирис зрелих маслина.

Месечина!

Свежина летње ноћи крај мора.

Чује се музика фолклора

За руку ухвати ме жена

Стеже је јако.

Приви на груди!

Не видим јој године...

О, мајко,

О, сестро

Шта ово би?

Шта ми то венама проструји?

Да л' предачка крв твоја

иста је моја?

Да л' племенски запис,

топлину у рукама ствара?

Погледом ти, жено,

душа проговара.

Осећам да си моја,

ја твоја...

Блиска...

сродна...

Ти у црно умотана.

Пола лица скрива ти марама.

На мени ношња српска, раскошна

Тешко ми руку пусти...

преплели нам се прсти...

Ни реч ми казале нисмо

Само очи зацаклише...

суза на трепавици застаде.

Низ њено лице клизну.

На груди паде.

Спра век за нама!

И нико видео није

жене двије,

кад су им

срца се такла...

тамо далеко,

на Егеју,

где их је прадедовска љубав

дотакла!

Септембар 2019. Турска

РАДУЈ СЕ НЕНЕВЕСНА

Низ кедронску долину

трепере сене зидина јерусалимских...

Као у ноћи твог успења...

Ти жено, богомајко...

Владичице...

Дево Пречиста

што по Духу роди Господа...

да Бог је са нама...

Роди Христа

зарад нашег спасења...

Као да те гледам...

Уз гору Јелионску...

Распореног срца

Болом обневидела

Кршиш руке

што сина божјег повише...

За њим безумно погубљеним...

И грудима

што подојише човекобога

прислањаш их...

молитвом да рану блажиш...

Ходаш...

Од маслине до маслине...

Од гребена планинског

до врта Гестиманског

Стопама Његовим слазиш...

Мајка си...

чезнеш за Сином

Вазнесеним...

И молиш

да се са Њим спојиш

И радост ти с Неба дође!

Без бола и тескобе

душу анђелима преда...

У загрљај Му пође...

А ми...

Од иконе до иконе,

наш освећени Храме!

Маријо мајко!

Богородице!

Тразимо твоје лице...

Твоју молитву Сину!

За спас...

Тражимо сигурност

твог загрљаја...

Од Бистрице

тихог Дона

до Кедрона...

узвишеној... подижемо глас...

Певамо ти

"Радујсја Невесто Неневјестнаја"

Гога, 28.08.2022.

Ево ти срце од Љубави

Рекла је:

У сјају очију мојих

купале се твоје зене...

А сада сузом побегуљом

болно отичеш из мене

Рекао је:

Не плачи, нисам вредан

ја пречистих суза твојих

Ништаван, груб и бедан застиђе се обећања својих

Рекла је:

Без тебе празнина све је

И дан се развлачи

као без краја

Узалуд сунце тело ми греје

У мени веје, веје... Веје...

Рекао је:

Огрни шал Заборава

обуј ципеле Бесповратнице

и крени

стопама сигурним, новим

У мени превара спава

нећу да растужим ти лице

Ја водама Пакла пловим

Рекла је:

Ево ти срце од Љубави

Растопљено

Око душе своје обави'

Када горући језици

неумољено

ка њој крену

да није сама

Нек ватром је својом избави

нек је чува...

Нек светли

да је не плаши тама

Занемео је...

Погледом шапну "Опрости"

И издахну...

Пред вратима Раја

Са Ружом на уснама

07.11.2020 

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: