Промисли на путу до ријечи
Књига и пјесма су продужетак живота свих оних које пјесници носе у свом срцу и својим сјећањима.
Човјек је сретан онолико колико је способан усрећити друге.
Кад прођем поред просјака, ја га понесем са собом, он то не зна, али Он зна!
Нисам толико моћан да бих могао неког учити, сретан сам што сам у прилици да могу учити од свих вас које сретнем у животу посредно или непосредно, а чини ми се да је све моје знање тако и настало. Од сваког другог очекујем њега. Никад од људи нисам очекивао више од тога. Свако са својом слободом и правима износи и ствара оно што му је на вољи.
Мисли изгледају као канап провучен кроз ротирајућу спиралу, приказују се између спиралних завоја и одлазе својом путањом, само одабране се хватају за спиралу и чекају на свој васкрс.
У добру се сумња и стрепи да ће се појавити лоше, јер ако је сувише добро - страх је да неће дуго потрајати, а ако је добро – то већ само по себи слути да ће се прелити у лошије.
Боље је да је горе, дуже траје.
Најљепше је очи затворити, да би се слика што више могло видјети.
Човјеку је потребно да пронађе најмање десет минута до пола сата дневно да буде сам са собом, да разабере мисли, покуша да их разумије и одреди смисао свакој.
Старе цивилизације су преносиле мисли са генерације на генерацију. Кад нам се дешавају чуда, немамо одговор откуд то, а то су управо мисли наших предака за које је дошло вријеме да васкрсну. Ми носимо свој живот, али саткан од колоне предака којој ћемо се и ми прикључити и све оно што не схватисмо и не остварисмо, схватиће и оствариће неко ко ће доћи послије нас. Круг се не затвара, живот је спирална овојница која хрли кроз бесконачност.
Човјек се родио да би носио сјећања у себи и да би их преносио у нови живот, јер знање којим владамо није ништа друго него надахнуто сјећање.
Мисли чекају на прелаз, као људи на скели кад чекају да пређу ријеку да би се с друге стране сусрели са очекивањима. У свакој својој мисли и у свакој мисли другога у којој пронађеш себе, шаљи је даље да би се и други пронашли и сви заједно славили љубав. Били једно. Намасте!
Живот је лијеп и добар. Нама је довољно да будемо добри, а љепоту можемо замијенити за памет.
