О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКолумнаКултура сећања


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Рецензије


БУДУЋНОСТ ПРИПАДА ОСВЕШЋЕНИМА, ОБРАЗОВАНИМА И ХУМАНИМА

Милица Јефтимијевић Лилић
детаљ слике: КРК Арт дизајн



БУДУЋНОСТ ПРИПАДА ОСВЕШЋЕНИМА, ОБРАЗОВАНИМА И ХУМАНИМА

(Авантуре из паралелних светова и друге приповетке, проф. Светлане Јанковић Митић)

 
Мр Милица Јефтимијевић Лилић

Збирка прича и приповедака под називом Авантуре из паралелних светова и друге приповетке, проф. Светлане Јанковић Митић  песникиње,  намењена  првенствено младима у развоју, као   заједнички садржалац има ову недвосмислену поруку: Будућност припада освешћенима, образованима и хуманима.Знање и хуманост извлаче се у први план и намећу као модел понашања који треба следити. Ма, како да је приказни свет маштовит и  да читаоца одводи у паралелне светове  изван реалног, приче су дубоко емпиријски и научно засноване,  добро промишљене са јасним циљем да поуче младе генерације и да им укажу на делотворност знања. Да подстакну на нужност учења и продубљивања знања како би спремно дочекали све промене које време доноси и били свесни своје позиције у њему. Избором главног јунака, дечака са именом Новак, ауторка наглашава да се намерно определила за име најславнијег тенисера света познатог по највишим остварењима заснованим на личном труду и способностима, као и својим бројним хуманитарним активностима,  као неког ко часно живи и бори се против зла, али и онога ко и именом сугерише новину. Указујући на чињеницу да су материја и  енергија неуништиве и да се могу трансформисати у светлост, ауторка појашњава  могућност преласка из једног света у други, из једног стања материје и духа у друго што је нашим великим научницима одавно било познато. У нашем колективнонесвесном је све похрањено а иконе са нимбусом указују на то, као и скице ванземаљских тела на зидовима неких наших  манастира. Тога име напретек у нашем предању, причама, епској и лирској поезији где се свет показује у дуалности материје и духа, овоземаљског и натприродног.Те способости нашег народа да свет спозна у комплексности  разних   видова, да живи таква искуства и чува памћење на њих кроз култ предака и приче из те сфере, дала је научнике светског гласа који су владали тим спознајама и оваплоћивали их кроз конкретна иновативна достигнућа:

 

Потичеш из народа који је свету дао једног Теслу,

једног Пупина, једног Миланковића... Кад одрастеш, бићеш научник

светског гласа, као и они. Својим изумима учинићеш да земља постане

лепше место за живот- објаснише му незвани поноћни гости.

У првом делу књиге који је из свере научне фантастике,  остварује се контакт дечака са хуманоидним  ванземаљцима који  се оваплоћују као светлосна бића  у виду стаклених кугли којима је  циљ да помогну у спречавању зла на земљи. Они долазе код даровитог и радозналог дечака Новака и  проводе га кроз седам небеских сфера, које му откривају будућност  и његову улогу у њој преко увида  прошлост и указивања на континуитет планских  дешавања.

Сан сваког човека, а  нарочито детета је да докучи каква будућност га очекује. Омогућивши му способност  телепортовања у будуће и прошло време она га спаја са Николом Теслом и открива му шта је он припремио за човека  будућности што ће променити свет и победити силе зла које се доминантно  намећу и заустављају прогрес.Указујући на манипулацију науком и стварањем лажне слике света, ауторка користи податке које литерарно обликује у дијалог својих јунака којим се заправо алудира на данашњу актуелну политичку ситуацију манипулације човеком. Покушајем да га претворе у ропски послушно биће без свести о себи и емоција, као и неприродне русофобије и словенофобије која је латентно била присутна столећима а сада се нескривено форсира на читавој планети:

 - Рад ослобађа - одговори му отац - тако каже наш велики вођа. Не

обраћај пажњу, то су наши непријатељи Руси... Можеш их сматрати нешто

мало бољим од животиња! Истребићемо Јевреје, Цигане и све

неподобне. А Словене ћемо користити као робовску радну снагу за

добробит расе Аријеваца којој ми припадамо...

- Али, оче, ми губимо рат?!

Чувши то, генерал по први пут показа несигурност и панику да неко у ко

је у близини не чује дечаков коментар.

-Тише! О томе се не говори... идемо одмах у моју канцеларију...

Историјске чињенице говоре да су сличне ставове имали и неки од нучника које и данас овде славимо, који имају улице у нашим градовима.  На литератури је да их изобличава и подсећа на њих, ако већ неке друге институције које су за то задужене,  то не чине.

Сходно ауторским интенцијама да  се да пројекција будућности у којој тријумфиује разум и хуманост она допушта свом литерарном јунаку да  дође до скица  проналазака Николе Тесле и да спречи  злоупотрбу тих  изума створених да омогуће праведнији  и хуманији свет од постојећег:

 

 Схватио сам шта желим! Марљиво ћу учити и кад одрастем, бавићу се

науком. Од сада имам два циља - НИКАД РАТ И НИКАД ЗЕМЉА БЕЗ

ВАЗДУХА, ПЛАВОГ НЕБА, ЗЕЛЕНИЛА, ВОДЕ, ЉУДИ И СВЕГА ШТО НАС

ОКРУЖУЈЕ. НИКАД!

Оваквим ставовима Светлана Јанковић Митић износи најплеменијтије идеје које је прожела кроз вешто стилизоване  фабуле својих прича те њима најдиректније афирмише антиратне ставове за које жели да постану избор младих, да их прихвате и да у складу са њима делају.

У другом делу књиге, акценат је такође на  хуманимм гестовима, заштити слабијих (па и старијих од себе), на указивању на погрешке које млади могу да направе а да имају кобне последице. Пример за такву младалачку непомишљеност је прича  Није тако требало да буде  где младо биће збогнеприхватања ради љубави одузима себи живот. Насупрот томе, у врло поучној и дирљивој причи Рањеник,  савесни дечак на врло оригиналан начин покушава да заштити дрво.

У изванредним причама исписаним богатим и прецизним језиком сусрећу се светови старијих и младих, некад се прожимају у заједничким циљевима и акцијама  а повремено су у сукобу. Но, често је атмосфера у домовима који су палстично описани, топла, некад узаврела,  прожета хумором и неочекиваним ситуацијама када деца покушавају да буду на нивоу одраслих. Ипак, подвлачи се да су старији опхрвани сопственим бригама  недовољно присутни у животима своје деце, а понекад и кад су ту, телефони у које сви по навици непркидно гледају, одвлаче и то мало пажње, што је на врло оригиналан начин  дочарано у једној од прича.Лепота живота, љубави међу људима и  бриге за планету је доминантна што овој мудрој и маштовитој књизи даје и посебну актуелност.

 



ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"