|
|
КАД ПОТЕЧЕ НОВА КРВ У МЕНИ | Александра Ђорђевић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Молитва
Боже,дао си ми да пишеми дао да волим,даровао лицеи руке којима молим:научи ме да дишем.
Научи ме да чујем Твој гласкад се напију шишмишии потече нова крв у мени.Затрпало Те је Време безвредним ситницама,угушио Простор пролазним убицама,али знам да си туи да се иза мрака зора румени.
Боже,дао си ми да мислим и дао да певам,даровао живот и способност да сневам:помози ми да видим,чујем и стварам,а не да умрем за оним што немам.
Воде мутне
Подно куће моје, на крају пута, небо разлило сузе своје по којима усамљено ребро моје плута.
Болна сам, Господе, сатрвена слабошћу својом кад мислим да морам, треба и недостаје, а све што на овом свету остаје, даровано је благошћу твојом да из смрти животом опет постаје.
Помажи миром моје ране, благослови очи, ноге и руке кад у напрсле, затроване дане погледом постранце оживим јауке.
Кад сам земља под руком тежака, кад сам птиче у рукама првака и свака чарка образ ми жари, буди светлост кроз шипражје врбака, крститељ и песма свеколике твари.
Задени љубав за чедо што га квари безнађе. Кад замири смирна пошаљи лађе анђела својих да у Твом лику свој пронађе.
Опрости што иштем и заборављам срећу, болна сам, Господе, болна, а нећу. Одричем се одличја за слободу већу.
Судњи дан
Ја желим да будем она што јесте. Не желим да владам и не могу да се делим. Отворите се, хаљине, покажите ожиљке: с људима не могу, само небу се веселим.
Ја желим да будем она што ће бити; Ја јесам део и у том делу сам цела. Кад крену ветрови, мразови и ватре и отргну језгро којим сам занела, ја своју таму нећу више крити јер само у преображају ја јесам цела.
|