Сваком човјеку је дозвољено да размишља и да износи своја мишљења, поготово ако му ћуд не учине таквом да угрожава друге. Свако ће себе спасити својим дјелима. Тако и моћне државе и њихови народи, као и појединци, све што чине – себи чине. Бог је сваком намијенио благостање, а онда се човјек почео бавити идејом да би га претворио у још веће и боље и тако се благостање подијелило на толико много истина да нико ни у чију не вјерује. А илузија не постоји, то је само одсуство истине у датом времену и простору. Онај ко се ту догоди, ту мора и да живи. Ако би Бог одлучио да се ствари на земљи не мијењају, вјерујем да би свега 10% људи прихватило његову вољу. Дакле, он то није одлучио, према томе промјене су неминовне. Неки људи, као да морају живјети у одсуству истине. Нека је Љубав посреди нас. Угледајмо се на Њу и наша дјела ће свијетлити.
