детаљ слике: КРК Арт дизајн

  ·

АКО ЗНАШ БИЛО ШТО, А ЗНАШ

Мој кофер је био тежак 30 кг, а он можда 10 кг тежи од мог кофера.

Па ипак, једини ме је питао: Треба ли вам помоћ?

Није ми одао колико има килограма, али рекао ми је колико му је година.

Дванаест.

Поред мене су пролазили мушкарци у мојим годинама,

мушкарци у напону снаге, снажни и згодни мушкарци,

мушкарци из теретане, мушкарци синови, мушкарци очеви,

мушкарци добри љубавници, мушкарци каријеристе,

сигурно и забринути, сигурно и разочарани, сигурно и изгубљени у преводу,

али само је он, дванаестогодишњи дечак, питао да ми помогне око кофера.

Жена сам и значила би ми помоћ,

али ми је више значило да не оптерети руке,

тек ће носити, тек ће теглити,

дете је још, а ипак и није,

још коју годину па ће моћи владати светом или барем,

што је и теже, својим микрокосмосом,

још коју па би могао да управља авионом или скаче падобраном,

могао би да јаше коња преријом са цигаретом у устима

али много боље без, могао би да држи снајпер и да не повуче ороз,

најбоље би било да нишани на звезде, могао би и моћи ће много тога..

Жена сам и не треба ми помоћ.

Много тога могу сама.

Могу са срцем у гипсу узбрдо да терам.

Могу да се терам дођавола.

Могу ђаволу да покажем свога бога.

Могу неколико месеци несанице.

Могу да се одрекнем снова

или да мирно гледам како их други погубљују.

Могу сваком рату да смислим примирје,

могу у сваком миру да распламсам рат.

Могу у пепео, могу и из пепела.

Могу да узмем живот, могу да га дам.

Могу да не опростим, али опростићу.

Могу да заборавим, и заборавићу.

Могу без мушкараца, могу без жене, могу без свега.

Можемо толико тога, дванаестогодишњи дечаче.

Можемо без љубави, можемо без поверења, можемо без доброте.

Можемо наискап сву самоћу овог света.

Можемо на леђа бескрај отуђености.

Можемо да вучемо три товара празнине.

Можемо да користимо једно друго, па се одбацимо.

Можемо један нечаробан живот.

Можемо један скоцкан, лажно сигуран, надасве коректан живот, неузбуркан.

Можемо да не волимо.

Можемо да се претварамо да волимо.

Можемо да се претварамо шта год.

Можемо све реда ради, дисање највише.

Можемо да као постојимо и све као и све као ништа оно, ћао-здраво.

Можемо да не питамо друге како сте.

Треба ли вам помоћ, можете ли?

Можемо и без тога, али... знаш како, ти знаш то: лепше је, баш је пуно лепше овако:

- Треба ли вам помоћ?

- Еј, па да знаш да би могло!

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: