Дашак љетне, суве тишине
Кантар јаве
Кад терет падне а ти устанеш
И погледаш у ведрину
И облаци небески су ведри
А ти лелујаш
Изнад свијета и испод неба
И срце те обујми Прогута
И сав си срце
А из срца суза
Пуна топлине и вјере
Опрала ти поглед
И видиш што не видиш
Тајну како цвјета
И како се скрива грчевима свакодневнице
Прими ме сузо у плакање твоје.
