О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Поезија


ЧИСТОТА СРЦА ЈЕДИНА ВИД ДАЈЕ

Борис Ђорем
детаљ слике: КРК Арт дизајн

 
 

ИСПИТ САВЈЕСТИ?


 
Крст често носи (и) жена:
Посебно честита, смјерна.
А каткад: нико – ни женско! –
Под капом овом небеском
 
Да брани њу од клевете,
Но се ту све дубље рије:
„Ко зна ком грије кревете...
Дијете ко зна и чије ј'...“
 
И слично... За чисту особу
Причати сваку гнусобу...
Застани! Почекај мало!
 
Ти – можда – виде зрцало?
Можда јед што из њих бије
Само је знак пројекције?
 
 
 

ОРЕОЛ

 

Ореола јој сјај скинути –
Како било – пожељеше
О себи глас Земљом винути
Како је баш са њима најљепше
 
А по земљи њу да развуку
Лажикањем својим гнусним
Како воли од руку до руку
Како не бира гдје ће уснит
 
Ореола јој сјај скинути –
Како било – пожељеше
О себи глас Земљом винути –
Она стреми небу куд је најљепше
 
Па колико год да су је блатили
Колико причали и богохулећи
Само себе ти су суновратили –
За опрост молише кољена гулећи
 
Ореола јој сјај скинути –
Како било – пожељеше
Мора их Истина приштинути
И он јој ипак приспјеше
 
*
 
Божји сјај јачи је од других
Чистота срца једина вид даје
У чистоти у Завјетној Дуги
Њено срце и мучено сјаје
 
 
 

МАЈКА

 
Богородице дјево, радуј се,Благодатна Маријо,Господ је с тобом;
благословена си Ти међу женама,и благословен је Плод утробе Твоје,
јер си родила Спаситеља душа наших.
 
Опроштај молим од Бога – Оца, Сина и Светог Духа,
Опроштај и од Марије, Дјеве, Мајке, Богородице,
Опростите грешнику, овом, свом – ја изнебуха
Што питам овако нетремице
 
У свеопштем рату вјечном
На тренутке хладном, узаврелом затим,
Како ипак у одсудном часу бијесном
Мајка Сина у страдање да испрати...
 
Знам, тек тада то Побједа је у ствари,
И са Њом да тек тад смо Цјелина –
А без Ње да смо само трулеж-твари,
 
Али ипак – зар ипак мало није
Мајчина рана гнојна и због себе и због Сина
Кад на тај Пут креће Мајчино Најмилије?!
 
Иако знам...
„Тако се бојим да...“



 
 
 
 





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"