| Жељко Сулавер | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
ЧОВЕК
Свако човеково умеће
се креће
између колевке и свеће
и његова се прича зачне
и смрачне
кроз трепавице плачне.
Нешто сазна, нешто му кажу
и важу
спремност му за живињажу
оштрицом животне сабље
израбљен
ишара своје батаке жабље.
Отрован лажним истинама
листинама
стрепећи слутним обистинама
сад мало већој колевци тежи
све тежи
живота потери преварен бежи.
Од ничег што је рођењем стек’о
је тек’о
најплаховитијом реком
спусте га немоћног исто
у чисто
и саједине опет са Христом.
РЕТРОСПЕКТИВА
Свеукупно и свеобухватно
признаћете не хтели ил’ хтели
сваким даном оде неповратно
што смо могли а нисмо успели.
Оберучке и свеприхватљиво
верујемо питање је трена
што је близу биће ухватљиво
већ следећег прекрије га сена.
Непотребно и зачуђујуће
одлажемо к’о не знамо да је
позориште, живот, путујуће
и мислимо вечно ће да траје.
Проређене и неостварљиве
сачекаће пропуштене жеље
схватићемо природе кварљиве
све су које чекање самеље.
ПЕРСПЕКТИВА
Непојмљиво и данас ми чисто
мада појам ствар је релативна
различито може бити исто
позитива постат негативна.
Разборито и колико могу
мада приступ сматраћете чудним
расколништву предочавам слогу
а стрпљење часима одсудним.
Првобитност са случајем вежем
према чему мерити је треба
неком крају свака се протеже
а између сто крајева вреба.
Изопштеност нема перспективу
ништа сâмо у природи нема
небитно је у праву ил’ криву
мало другог у свачему дрема.
СЕЉАК
Штошта се нађе кад пристану лађе
и моји сељани с кофама дјељаним
напусте брод
оживе тезге иза сваке мрезге
назиру се красне кроз погледе јасне
свако је род.
Из грубе руке зазвекећу куке
каче се свежњеви погледа чежњивих
пијачни дан
завлада ларма из градскога шарма
сијасет цегера растеглих трегера
сељаков сан.
Од прошле ноћи не склапаше очи
гајбе му пизаше једва их дизаше
празне су већ
купци се чуде - цијене му луде
ипак се нагоде - тешко је народе
немам кад лећ’.
Дану на крају само тезге знају
како је из мрака тешкога корака
нашао дом
чим јутро сване опљунуће длане
сијевнуће красна ни тешка нит ласна
- сраст’о је с њом.
ИЛИ ЈЕСИ ИЛИ
Ако јеси што мислиш да јеси
а не оно што јеси у ствари
допустићеш да се једном деси
право јеси да ти се поквари.
Ако ниси што чујеш па патиш
или патиш што чујеш да јеси
доћи ће ти да се суновратиш
због чег патиш да те и задеси.
Ако и тад не заискриш себи
а кад тада десити се мора
и конопац пружи се из чвора
знади други окрен’о се не би
да не беше што јеси уствари
то што јеси сумњама не квари.