|
|
| Маид Чорбић | |
| |
КАДА ОСТАНЕШ САМ
Живот је краткотрајанИ не гледај на њега никада равнодушно, јер увијекТамо далеко има некоКо те жељно очекује
Схвати да ниси никада самИ да када је најтежеУвијек има неко да ти кажеДа је увијек ту уз тебе
Не вјеруј свима, људи желе да те повриједеЗато буди паметнији и јачи од свихЈер ти си сам креатор своје будућности
Када останеш сам, схватишДа нико не може да ти буде добар другОд родитеља, зар не?
Како вријеме пролази, остајеш сам и не схваташ да живот пролазиА ти и даље вјерујеш у добротуМјесто да будеш барем мало паметнији
Јер, не вјеруј никоме осим себиСвако ће те потапшати по леђимаРећи да си његов највећи фанА заправо иза леђа ће то забости нож
И не мора да буде оштарДовољно је само један погледДа схватиш када останеш самСве почиње да бива монотоно
Судбина често кроји пут каквима се не надамоАли на крају свега схватиш да тај путУвијек је бољи од првобитног планаЈер увијек има разлог зашто
Зато, када останеш самДању или ноћу, не чекај на позив ничијиЈер живот је кратак да затвориш сеУ четири угла
Проматрај свијет око себеСхватити ћеш да неразумијевање других увијекКреира аверзију према свијетуИ према самима себи
Када останеш сам, не плачиЈер нико на крају за тобомНе би ни проплакао
Буди се жив и насмијанЖивот је један да када останеш самПиташ се у чему си грешан.
|