детаљ слике: КРК Арт дизајн

МОЈА БАКА ЈЕ ОДЛИЧНО

Ова online настава је право цивилизацiјско достигнуће! Никада, ни у каквој варијанти програмирања ђачког живота нисам видео могућност да данима не идем у школу, седим или лежим у кревету и пратим часове. Прилично се досађујем, играм игрице, што кријем од родитеља, посебно од мајке, слушам непрестано музику. Недостаје ми школа! Не могу да капирам шта се то догодило да толико волим ону нормалну школу! После обраде Ћопићеве Баште сљезове боје, добио сам online домаћи задатак из српског језика на тему: особа која је обележила моје одрастање.Ћале не долази у обзир, једном речи, тип кога заобилазим. Мајка, она цвркуће сваки дан; сестра...наше свађе ником не би биле интересантне..Мислим да је најбоље да размотрим бакин лик, она ме најмање нервира.

Једном васпитач – довека васпитач

Бака је, како каже, у трећем добу, илити, зрелом добу, а сада у време ковида сврстана је у ризичну групу. Живи са нама, а заправо је поприлично сама у својим одајама. Без обзира на вирус, бака се дружи са својим пријатељима, иде на излете и у шетње. И ми, како долазимо из школе, обавезно свраћамо код баке по загрљај и пољубац. Мајка вришти да ћемо је заразити, али, навике су чудо. Бака је змај; била је она Титов пионир, носила штафету, учествовала на неким слетовима, била члан Партије; каже да су омладинци изградили Нови Београд. Страва. И сви ови њени пајтоси су из давног времена бивше Југе. „Никада више такве државе, у којој је радничка класа имала фабрике и управљање у својим рукама“. Опасно се бака наљутила када сам јој рекао да је њена генерација крива што ми данас овако живимо. То сам чуо од неких паметњаковића и без правих аргумената бацио баки у лице.Била је тотално запрепаштена и би ми жао што сам јој дотакао болну струну.

Често сиђем спрат ниже, код баке. Обрадује се бакица и прекида сваки посао који јој се нађе у рукама; седа у своју омиљену фотељу, спремна за разговор.

Скоро је питам - Бако, идем вечерас на 18-ти рођендан код девојке. Купиуо сам књигу, шта да напишем у посвети?( мало јој подилазим, стварно сам купио књигу Сали Руни под утицајем њеног уважавања ове младе ирске списатељице..)

- Па то је красно! Не може ту нико да ти помогне.Ти мораш пронаћи праве речи за њу. Тагора каже да постоје најлепше, најдрагоценије, најверније речи..

 Девојке воле поезију и слатке лажи. Поезија оставља најјачи утисак на женско срце и зато мораш да знаш много стихова напамет, да имаш за сваку ситуацију. Да си ти чуо свога деду. Такав се не рађа више. И чим спомене деду, очи јој засјаје..никако да га прежели. Брзо прелази на другу тему. Пита ме шта сада радимо по програму из Српског, кажем Нечиста крв. Сину јој осмех и поче хвалоспев писцу и делу. Мајке ми, дошло ми да скочим по омрзнуту књигу и почнем истог момента да читам...Кажем да сам прочитао и да ми се и не свиђа. Софка је без везе, њен ћале има неке форе, авантуриста, ту је, брате, најпозитивнији слуга...бака не верује својим ушима, видим, шлогираће се.. кажем да је он прави менаџер ..брже додајем, видим, баки се не свиђа, па кажем да их он продајом имања спасава из сиромаштва..и, што више објашњавам то се све више укопавам... на крају признајем да ми се то не свиђа! Kада је то, брате, било, 19. век!

-Ниси ти то добро читао, сваку десету страну..да сам ти ја професор имао би ти проверу читања дела, па би ти другу песму певао...

Да поправим утисак, кажем да су ми Сеобе омиљени роман, мајке ми, више пута сам читао неке делове..оно када Вука опијају у Печују и када он наздравља слатком православљу, кажем ја и још додајем да сам се до суза растужио када сам читао о тој трагедији нашег народа. Мајке ми, до суза, како смо некада тешко живели. Вук Исакович и његов брат Аранђел...и Дафина. Жао ми те жене, била је ту код нас јако нестећна у оном земунском блату. Није дочекала Вуков повратак.

Видим, придобио сам бакино поштовање по осмеху који јој трепери на лицу, а мислим како да се вешто извучем из ове ситуације..и проломи се спасоносни  музички позив на мом телефону. Брзо га узимам у руке, љубим баку у косу и магла  из њеног дневног боравка - свака ствар на свом месту. Знам да је разочарана, али сада стварно не могу бити бољи!

 Sory, бако, љуби те брат.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: