 | Јована Миловац Грбић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Тајна
Један коњ се свуда шуња,
ко да нешто битно скрива,
тражи, лута, цуња, луња,
у пакету, он и грива.
Због свог врло доброг вида
није сасвим на опрезу,
шепртља се саплео па,
запео за шумску брезу.
Својим крупним оком гледа
да ли вреба птица нека.
Да га можда није чуо
радознали дивљи зека.
Мрак већ пада, њега брига,
боље види него људи.
Ако до сад нисте знали,
све ће ово да вас чуди.
Загонетно, бар се чини.
Шта то коњи могу крити?
Неку, пази, слатку тајну,
напето је, шта ће бити?
Сакрио је коњић слаткиш
и сад више није сит.
То да коњи воле слатко,
верујте ми, није мит.
Загонетка
Зелене је боје,
хајд' погоди ко је?
Ни млеко не даје,
риба није, шта је?
Мувама се храни,
становник је баре,
у народу кажу,
доноси нам паре.
(Жаба)
