О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


МОЈ СВЕТ - 7

Симо Јелача
детаљ слике: КРК Арт дизајн


МОЈ СВЕТ


Др СИМО ЈЕЛАЧА




ДИСЕЛДОРФ - С.Р. НЕМАЧКА

Диселдорф (Dusseldorf) је главни град Северно-Рајнске Вестфалије (North Rhine – Westphalia), Западне Немачке, са близу један милион становника. Са околином, која гравитира Диселдорфу, има око 2,5 милиона становника, индустријски је веома јак центар, финансијски и комерцијални центар, са развијеним железничким чвором и важном унутрашњом луком. Индустријске гране су прерада челика, машинска индустрија, хемијска индустрија, индустрија текстила и индустрија стакла. Развијене су телекомуникације, банкарство, консалтинг и оглашавање. Град Диселдорф има највише зараде у Европи. Град Диселдорф је град светског бизниса.
Око 15% становништва Диселдорфа су страни држављани, а око 10% целокупног становништва имају универзитетско образовање. У граду има преко 300.000 аутомобила, који током радних дана стварају велике саобраћајне гужве.

Августа 14м, 1288. гидине је датум када је село на реци Дисел добило статус града Диселдорфа. Диселдорф је оштећен у Другом светском рату, али је у послератном периоду потпуно обновљен. Данас је Диселдорф елегантан град са много паркова, са десетак музеја и стотинак галерија, са позориштима и универзитетом. У Диселдорфу је чувена уметничка галерија из 1777. године, рестаурирана 1829. године. Диселдорф је данас град моде, са елегантним улицама са много бутика, град културе. Сваког јула у Диселдорфу се одржава ''Сајам на Рајни'', који траје недељу дана и посети га око четири милиона посетилаца. Такође се у новембру одржава ''Карневал'', са разнобојним костимима учесника.
Аутор је 16 августа 1961. године стигао у Диселдорф, на феријалну праксу у Rheinmille, само три дана након што је освануо ''Берлински зид'', због чега су Немци били страховито узнемирени, и што је био разлог да му та пракса буде неуспешна.




ВАЛЕНЦИЈА – ШПАНИЈА

Валенција је трећи по величини град Шпаније, са преко 800.000 становника,
главни је град истоимене провинције Валенција. Налази се на реци Туриа, непосредно уз Медитеран и има карактеристичну медитеранску климу, где летње температуре могу досећи чак и 42°С. Валенција представља плодну башту Шпаније, а важан је економско-индустријски центар, са развијеном индустријом метала, текстила, хемије, аутомобилске, индустрије намештаја, керамичких плочица, играчака и других. Значајан је центар и по бродограњи. Има универзитет, основан 1501. године. Град је веома сликовит, има познату катедралу La Seo, чији дом је обложен плавим керамичким плочицама. У старом делу града улице су уске, а у новом делу авеније су широке и са уређеним дрворедима. Нови, модрни део града, изграђен је по пројектима Сантијага Колатрава и Феликса Кандела, и представља један од најмодериних светских градова, где су претежно лоцирани објекти уметности, културе и спортова. У Валенцији су развијени и веома популарни спортови: голф, пливање, бициклизам, тенис, фудбал и други.



Валенција је важан економски центар Шпаније, као и туристичка мека, коју сваке године посећује око четири милиона туриста из целога света. Златна ера Валенције почела је од 15-ог века. И саобраћај у Валенцији је добар, како градски, тако и међународни. Валенција има интернационални аеродром, који добро опслужује бројне посетиоце. Валенција је у свету позната по фестивалу, који се одржава свакога марта, коме такође присуствују бројни посетиоци. Град има галерију лепе уметности и науке, као и неколико музеја, али свакако у последњим деценијама најпопуларнији је уметничко-научни центар, смештен у модерним грађевинама, које фасцинирају све посетиоце.
Аутор је боравио у Валенцији у јулу 1979. године, којом приликом је био гост фирме Buhler Brothers Ltd. Uzwill, Швајцарска, у посети млину за прераду кукуруза. Том приликом запазио је један детаљ, који је предложио стручњацима Buhler-a као иновацију, што су му они и прихватили и за исто одали писмено признање. На повратку из Валенције свратио је у Мадрид, али само на пропутовању за Брисел..


БРИСЕЛ - БЕЛГИЈА

Брисел (Brussels) је главни град Белгије, а од после Другог светског рата и главни политички центар Европе. Брисел има око 1,2 милиона становника, а Белгија око 11,5 милиона. У Брислу су седишта институција Европске Уније (ЕU) и Северно-Атлантског Пакта (NATO). Брисел је домаћин за око 40.000 службеника Европске Уније, 40.000 запослених у НАТО пакту о ико 300 сталних представника страних институција (Амбасада и слично), као гости. Чак око 47% живља Брисла нису држављани Белгије.


Град Брисел је основан и има своју историју од 13-ог века. Брисел је један од највећих центара трговине чоколадом, одличног квалитета. И Интернационални аеродром у Брислу је један од великих продаваца чоколаде. Поред чоколаде познат је по квалитетном пиву и постоји податак да у Брислу има око 800 врста пива. Брисел је један од најлепших градова Европе и уједно један од најцењенијих светских центара UNESCO наслеђа.
Royals Saint-Hubert Gallery делује као продајни центар уметничких вредности од 1847. године. У Брислу су нашли уточиште и неко време живели Карл Маркс, Александар Дима, Виктор Иго и друге познате личности. У Бриселу је рођена Одри Хепберн (Audry Hepburn), глумица и модна икона. Чувена је атракција Брисла “Manneken Pis”, која је висока свега 61 см и налази се испред Градске куће од 15-ог века. Веома је импресивна зграда ''Палас Правде'', највећа зграда суда у свету, са 26.000 м². Под заштитом је UNESCO-a, као споменик светског наслеђа. У Брислу се одржава највећи светски пољопривредни сајам и сајам хране. Брисел је до недавно сматран најбезбеднијим градом на свету. Royal Palace у Брислу је грађен у нео-класичном стилу и дужи је од Бакингемске палате у Лондону.
Аутор је у Брислу боравио као гост фирме Buhler Brothers Ltd, Uzwill, Switzerland, којом приликом је посетио Билеров млин, а увече присустовао прослави хиљадугодишњице Белгије, којој је присустовала породица Краља Бодуена.


СТОКХОЛМ - ШВЕДСКА

Стокхолм (Stockholm), престоница Шведске, са око 850.000 становника, од 10 милиона колико их има Шведска, саграђен је на 14 острва, међусобно повезаних са 57 мостова. За Стокхолм се често каже да је ''Светски најмањи велики град'' међу ''Светским највећим малим градовима''. Прелеп је град, изузетне архитектуре, са много веома лепих паркова и залива. За Стокхолм многи кажу да је ''Венеција севера''. И не зна се са сигурношћу да ли је више воде у граду или је град више у води. Захваљујући отсуству тешке индустрије из града Стокхолм се сматра најчистијим градом у свету. Живот 85% стокхолмског становништва везан је за услужне делатности.


Град Стокхолм има 70 музеја, а најстарија зграда у Стокхолму је црква Riddarholmen, саграђена 1270. године. Зграда Globe арена највећа је те врсте у свету. Подземна железница Стокхолма највећа је светска галерија слика, скулптура и мозаика. Стокхолм има две зграде, као светске баштине, заштићене од стране UNESCO-a: Palace Drottningholm и Woodland Cemetery. Стокхолм је политички, културни и економски центар Шведске.
У градовима Шведске живи 55% становништва, а 15% становника Шведске нису рођени у Шведској. Већи градови Шведске, поред Стокхолма, су: Gothenburg (540.000 становника) и Malmo-e (300.000). Познатији универзитетски градови су Uppsala и Lund. Званични језик у Шведској је шведски, а језици националних мањима су; фински, српски, арапски, шпански и немачки.
Шведска је парламентарна демократија са вишепартијским системом, лево и десно орјентисаним. Глава државе је Краљ Carl Gustaf XVI, од 1973. године. Краљ нема политичку моћ, али представља земљу и обавља церемонијалне дужности. Шведска је чланица Европске Уније, али има своју валуту, Шведска круна. У Шведској је заступљено више религија: Католичка, Ортодоксна, Ислам, Јудизам и Будизам. Култура је у Шведској развијена до савршенства. Швеђани су веома инвентиван, вредан и пријатељски народ. Они имају највиши животни стандард у свету и најдуже живе. У Шведској се додељују Нобелове награде од 1901. године.
Веома светски позната фирма у Шведскоје је ИКЕА, основана 1943. године. У Шведској је направљен први хотел од леда. У Шведској су популарни спортови: хокеј, фудбал, рукомет, голф, гимнастика, тенис, атлетика, скијање и ''крос кантри''. Веома је позната шведска група ABA. Традиционално јело Швеђана су ћуфте са преливом од Lingonberry бобица. У Стокхолму се током друге половине јуна једва примети мрак, због поноћног положаја сунца и поларних светлости. Шведска производи довољно енергије за сопствене потребе, а половина потиче из обновљивих извора.
Аутор је посетио Стокхолм на повратку са службеног путовања у Финску, почетком септембра 1980. године, непосредно после убиства шведског председника Улмеа Палме. Град Стокхолм ме је опчинио својом лепотом, а истовремено су ме веома зачудиле фризуре младића на улицама, које су ми деловале стравично.



УЦВИЛ – ШВАЈЦАРСКА

Уцвил (Uzwil) је индустријски градић у кантону Ст. Галена, Швајцарска, у коме је централа фирме Buhler Brothers Ltd, без конкуренције најбоља светска фирма за производњу уређаја за млинску индустрију.
Швајцарска је лоцирана између Женевског и Боденског језера, између Француске, Италије, Аустрије и Немачке, укупне површине 41.285 км² и око 7,3 милиона становника. Швајцарска има дугу историјску неутралност, од 1499. године. Има 26 кантона и сваки делује независно као засебна држава, са сопственом скупштином и судством, али су веома ускађени. Швајцарци имају четири званична језика: француски, немачки италијански и романски.



У Женеви су седишта многих светских организација: Европског седишта Уједињених Нација; Светска здравствена организација (WHO); Комисија за људска права; Светски економски форум (WEF); Међународна организација за стандардизацују (ISO); Светска вебсајт библиотека (WWW) и још многе друге. И поред тога Швајцарска није званично чланица Уједињених Нација. Придружила се тек 2002. године. У Швајцарској је највећа запосленост у 36 OECD земаља, имају највећи приход и Швајцарци најдуже живе, после Јапанаца. У Швајцарској је стопа криминала најнижа у свету. У Швајцарској живи 23% странаца.
Швајцарска нема председника државе, њом влада седмочлани савет, који се ротирају једном годишње, на функцији председника. Већи градови Швајцарске су: Цирих (342.000 становника); Женева (184.000); Базел (165.000); Берн (122.000); Лозана (117.000); Ст. Гален (72.000). Главни административни град је Берн. Цирих, Женева и Лозана имају изузетне музеје и галерије. Цирих је светска раскрсница и град светског бизниса.


Проглашен је 2010. и 2012. године за најбољи град за живот. У Швајцарској званично свака кућа има ратно склониште. Тунел Sonnenberg истовремено служи као атомско склониште за 20.000 људи.Имају пруге у дужини од 5000 км и они највише путују возом. Швајцарски закон предвиђа рушење свих мостова, пруга и путева у случају напада, Они имају око 300 објеката спремних за то да се могу уништити сваког момента.
Швајцарци су најбољи произвођачи сатова, чоколаде и сирева. Најпознатије фирме су Rolex и Swatch,за сатове, а Nestle и Lindt за чоколаду. Има чак 18 фабрика чоколаде, које производе 172.000 тона чоколаде годишње, а Швајцарци у просеку троше по 11,3 кг чоколаде. Сама фирма Nestle увози 10% светске производње кафе и какаоа. Швајцарска има највише банака, једна банка на сваких 1400 становника, више банака него зубарских ординација. Швајцарска има такође највише лекара (23.000), један лекар на 654 градска становника и један на 1000 сеоских житеља. У Швајцарској је дозвољено гајење и употреба марихуане, али је забрањена њена продаја. Око 600.000 Швајцараца користи марихуану.
Током година 1850. до 1914. из Швајцарске је емигрирало око 400.000 становника, који су у Сједињеним Америчким Државама формирали своје колоније. Швајцарац Jean-Henri Dunant, оснивач Црвеног крста, први је добитник Нобелове награде 1901. године. Алберт Ајнштајн је у Берну први пит употребио формулу E=m x c² у својој Теорији релативитета. Једнако заслужна за ту теорију свакако је и његова супруга, наша земљакиња, Милева Марић. Charle Chaplin је живео у Швајцарској последњих 25 година, где је умро и сахрањен.
Швајцарска је водећа земља у туризму. Она има око 1500 језера, а њени планински предели су феноменално лепи и опремљени су за мноштво зимских спортова. Швајцарска села, планине, језера и глечери прави су драгуљи ове земље. Највиши врх Швајцарске је Dufour (4.633 м). Следећи је Matterhorn (4.478 м) права алпска икона. Глечер Great Aletsch Glacier је под заштитом UNESCO-а као светско наслеђе. Interlaken, између језера Tnun и Brienz, најпопуларније је летње излетиште. Луцерн је туристичко одредиште, на језеру, а испод планина, са дивним парковима и фонтанама. У њему се одржавају музучки фестивали. Женевско језеро, највеће европско језеро, на француско-швајцарској граници, једно је од најпопуларнијих дестинација многих туриста. У Граду Женеви су популарне опера и позориште. А St. Moritz је најлепша планинска дестинација, и уједно најстарије одмаралиште, од 1864. године. Језеро Lugano и Ticino, на швајцарско-италијанској границиима медитеранску климу, где цветају смокве и нар док су планински врхови још под снегом. Индијска филмска кућа Bollywood снима годиње готово 800 филмова у Швајцарсој. У Швајцарској Dalai Lama поседује виноград од свега три чокота, на површини од 1,67 м². У Швајцарској су одржане два пута Олимпијске игре (1928. и 1948. године). Поред зимских спортова у Швајцарској је веома популаран тенис.
Аутор је крајем априла и почетком маја 1980. године био гост швајцарске фирме Buhler Brothers Ltd у Uzwil-у, у оквиру пројекта млина за кукуруз 240 t/24 h, са Светозарем Прекогачићем, којом прилоком су потражили гроб Милеве Марић и првомајски дан провели на женевском језеру. Касније је више пута посећивао Швајцарску и сваки пут боравио у Цириху.



ФИНСКА – ЗЕМЉА ПОЛАРНЕ СВЕТЛОСТИ

Финска (Finland) је земља многобројних језера, чистих шума, поноћног сунца и поларне светлости. Земља величине 338.440 км², у којој живи 5,5 милиона становника, вредног народа, који жели добродошлицу свим добронамирницима света. Финска има 187.888 језера величине преко 500 м² и 179.584 острва. Своју независност стекла је 6 децембра 1917. године. До тада је била 600 година под Шведском и 108 године Руска. Главни град је Хелсинки, са 1,4 милиона житеља, поносних на квалитет живота у својој земљи. Имају образовање високог степена и здравствени систем који обухата све њихово грађанство, чије трошкове сноси систем државног осигурања.
Према показатељима UNICEF-a нарочито им је академско образовање високог степена у математици и научним дисциплинама. По вероисповести већина Финаца су Лутерани (73,8%), са свега око 1,1% православних. Претежно су запослени у сервисним службама (65%), а свега око 31% у производњи. Фински језик Soumi не припада групи индо-европских језика, заједно са естонским и мађарским. Финска је најмање корумпирана земља и најбезбеднија земља за посете и живот. Специфична је земља по казнама за саобраћајне прекршаје, који се наплаћују у зависности од личних примања починилаца. У финској више не постоји јавни телефони, свако има свој мобилни (целуларни) телефон, а финска фирма Nokia највећи је светски произвођач телефона. Финци су највећи потрошачи кафе (12 кг) по особи, годишње. Финци су познати по својим саунама, имају их око 2,2 милиона. Они се по изласку из сауне купају у леденим водама. Познати су и по спортским успесима, до сада су освојили 302 олимпијске медаље, на летњим играма, од чега 101 златна и око 150 медаља на зимским играма.
Финска је Република парламентарне демократије, са 200 чланова парламента, који се бирају на по четири године. Глава државе је Председник, који се бира на 6 година, максимално два пута. Чланица је Уједињених Нација од 1955. године, а Европсле Уније од 1995. године. У економском погледу спада у сам врх светски развијених земаља. Од индустријских развијеније су:
метална, бродоградња, папирна индустрија, индустрија електронике, енергије, текстилна и индустрија житног алкохола. У домену производње житног алкохола, најбољег квалитета у свету, су научно-истраживачка фирма Alco, са производним погонима Rajamaki и Кoskenkorwa и фабриком за производњу процесне опреме Rosenlew.
Финска је земља високо-развијеног туризма, коју сваке године посећује близу 3 милиона туриста из целога света. Нарочито им импонују финска језера и планинске кућице, на северу, у којима је свако добродошао, само под условом да иза себе остави све попуњено као што је нашао. Зими је веома атрактиван ''Cros Country” и алпско скијање. Финска је земља поноћног сунца. Током месеца јуна и јула сунце никада не залази, а зими никада не излази. Многи смучарски центри налазе се северно изнад Арктичког круга, где су и најлепше Поларне светлости (Aurora Borealis или Northern Lights) у месту Rovaniemi. Многи туристи уживају у вожњи на санкама са ирвасима. Зиме су у Финској доста хладне, најнижа температура забележена је -40,7°С, док су лета тола, чак до преко 30°С. Незаборавни су заласци сунца у Финској, уз морску обалу на којој се таласи распршују у милионе капљица, кроз које се преламају светлосни зраци у виду дугиних боја. Тај амбијент остаје у доживотним незаборавним сећањима.
Аутор је у финској службено боравио од 1980. до 1982. године четири пута, сарађујући у пројекту житног алкохола, којом приликом је радио у Хелсинкију и Порију, са посетама фирмама: Alco, Rajamaki и Koskenkоrwa. С поносом истиче да су му стручњаци Финске одали признање за уштеде у пројекту, којим је својој фирми у Врбасу донео уштеду од 6 милиона финских марака (1 милион US $).



КЛИВЛЕНД – ОХАЈО, САД

Клибленд (Cleveland) је град са нешто око 500.000 до 600.000 становника, у ширем саставу града 2,9 милиона, лоциран на југо-источној обали језера Ири (Erie). Град се простире на површини од 3.613 км² У етничком саставу становништва 49% су бели, 47% црнци и 3% остали. По пореклу 21,7% су шпанског порекла, 12,5% има Ираца, 9,1% Енглеза, 7,1% Италијана, 6,1% Пољака, 1,6% Југословена итд. У Кливленду се говори око 60 језика. Преко 40% становништва су Католици. Кливленд је индустријски град, са преко 95 компанија. Међу значајнијим су Ford Motor Company, Ibec Anderson и LTV Steel Company.
Од историјски познатијих личности града Кливленда помиње се Jesse Owens, који је на олимпијским играма у Берлину 1936. године освоијо четири златне медаље. Данас је у Кливленду популарна кошарка.
Сам град Кливленд нема много знаменитости светског значаја, али има лепу околину, лепе паркове, Ботаничку башту, Музеје уметности и историјски. У Кливленду су интересантни Great Lakes Science Center и West Side Market. У ближој околини је Cuyahoga долина, подесна за рекреације. Кроз град протиче Ohio река, a у околини има лепих водопада, као и парк у коме жирафе, зебре и риноси слободно шетају. У непосредној околини je Amish Country, где сељаци живе једноставан живот и производе здраву храну. Језеро Ири је познато као језеро без таласа, са веома лепим заласцима сунца.
Аутор је у Кливленду боравио два пута, први пут 1981. године, када је водио групу привредника из Србије, а други пут 1982. године, којом приликом је водио стручњаке из Светозарева. Оба пута посетили су фирму Ibec Anderson, која је производила добре екструдере за прехрамбену индустрију.

Наставиће се...




ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"