ЗАУВЕК ЉУБАВ СВИРА
Муњом плавом из ока твога
небо ме таче, зажари срце
светлост сабљасту на папир блесну
раскошну шару ткану у песму
толико ватре песма да прими
слово се не да папир се кида
пали се слово папир се пали
све гори све жари
ал` нигде капи нигде кише
да ватру смири да бол збрише
тог трена ветар ватрена чигра
прамене буктиње косе разигра
жарује простор мисли носи
све због очију све због косе
све ме боли све ме дира
дал` неки сан ил` неко свира
пламени звуци поново беже
све ме стеже све ме опија
све ме у заносни вртлог сабија
не знам какво се чудо створи
да све гори од љубави гори
ни слово ни реч не могу да приме
то што изгори пре него се у звук вине
проклетство и рај - слатка варка
не љути се песмо
у реч неће све што се у трен створи
нит предивна бежи и гори
а најтананија – жар од папира
у звук претворена
заувек љубав свира.
ПО ТОМЕ
По томе што си у сваком мом сну
по томе што си у сваком мом осмеху
по томе што си у свакој мојој боли
по томе што си светлост моје зене
по томе што сам због тебе добра
да не бих згазила ни мрава
по томе да музика твог гласа
лелуја моје срце
по томе што речи теби упућене
постају свила
по томе што моја писма
само једну адресу знају
по томе што рука нам у руци -
најлепши додир који љубав зна
по томе што пољубац теби посвећен
права светковина
по томе што je моја душа пијанство
боја и мириса пољског цвећа
по томе што заљубљене звезде шапућу
по томе што моје песме
све на тебе личе
по томе што бих за тобом ишла
до краја света
по томе што бих те чекала до краја века
по томе што је мој живот
земаљски рај у златној мрежи сусрета
по томе што наши дани су
звук чудесног смисла
космос препознаје љубав
и за нас блиста.
САНДАЛЕ ОД БЕЛЕ ПЕНЕ
Увек кад моја драга у град крене
поглед јој у један излог скрене
и сатима гледа сандале од беле пене
и моја љубав за њом тад крене
поглед и мени ка истом излогу скрене
па гледам и гледам најлепше сандале
од беле пене
на твоја седефна стопала обувена.
Те моје зене заљубљене
сатима обувају твоја стопала од свиле свилене
и моја рука у један, па други џеп крене
у њима ни паре пребијене.
Онда одлазим кући и гледам
како у сандалама од пене беле
сатима трче стопала бела
као два голуба узлетела.
У страху да из излога не нестану
те дивне сандале од пене беле
данас сам их донео у срцу купљене
а она ми се само осмехну
радосно верујући и сама
у рођенданске сандале од беле пене
у мом срцу за њу купљене.
