Не верујем ни једном пророку
док чита судбину са длана
јер живот није онај прави
када се зна будућност сваког дана.
И зато пусти моју руку
не желим да знам сутра
како су лепи обични дани
рођени хладном руком јутра.
Неко каже да се плашим истине
па нека то баш тако и буде
признајем не прија ми игра
својствена за доконе људе.
И зато пусти моју руку
хоћу да живим до сутра
нека ми буде нестварно лепо
буђење последњег јутра.
