О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКолумнаКултура сећања


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Вести


ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „ПОКАТОЛИЧАВАЊЕ СРБА – ПРЕКРШТАВАЊА НА ПОДРУЧЈУ ЗАГРЕБАЧКЕ НАДБИСКУПИЈЕ ИЗМЕЂУ 1941. И 1945. ГОДИНЕ”

Сања Демировић
детаљ слике: Архив Војводине

ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „ПОКАТОЛИЧАВАЊЕ СРБА – ПРЕКРШТАВАЊА НА ПОДРУЧЈУ ЗАГРЕБАЧКЕ НАДБИСКУПИЈЕ ИЗМЕЂУ 1941. И 1945. ГОДИНЕ”

Учесници на промоцији били су историчар Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида, Огњен Карановић, историчар и политички аналитичар, др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине и др Филип Шкиљан, аутор овог изузетно значајног дела


Дана 25. јануара 2023. године у Архиву Војводине, пред бројним аудиторијумом у свечаној сали Музеја присаједињења, одржана је промоција књиге „Покатоличавање Срба – Прекрштавања на подручју Загребачке надбискупије између 1941. и 1945. године” аутора др Филипа Шкиљана. Oву значајну књигу, која говори о духовном геноциду српског народа, издао је 2022. године Архив Војводине у саиздаваштву са Архивом Срба у Хрватској oдносно Српским народним вијећем и Архивом Републике Српске.
Др Филип Шкиљан је научни сарадник Института за миграције и народности у Загребу, на Знанственом одсјеку за етничка истраживања и националне мањине. Магистрирао је и докторирао на Одсјеку за повјест Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу. Током претходних 20 година радио је при Институту за миграције и народности у Загребу, Српском народном вијећу – Архиву Срба у Реублици Хрватској и као кустос у Јавној установи Спомен-подручје Јасеновац. У бројним објављеним научним радовима бавио се етничким студијама, дијаспорским заједницама, националним мањинама, социолошком теоријом и у великој мери темом присилног исељавања и прекрштавања Срба од стране усташког режима квислиншке Независне Државе Хрватске током Другог светског рата, и са тим у вези страдањем православног клера и сакралних објеката Српске православне цркве у НДХ. У том смислу ова публикација др Шкиљана о масовном превођењу православног становништва на римокатоличку и гркокатоличку вероисповест на подручју Загребачке надбискупије, синергетским деловањем цивилних и црквених власти на челу с надбискупом Степинцем, представља наставак његовог рада којим је дао круцијалан допринос борби против ревизије ових непобитних чињеница.
Наиме, у својој тротомној студији, аутор је обзнанио резултате свог обимног истраживања бројних фондова Хрватског државног архива, Државног архива у Бјеловару, Архива Србије у Београду, Надбискупијског архива у Загребу, користећи се и другом објављеном грађом (оновремена и савремена штампа, интервјуи са сведоцима, научна литература). Наиме, на основу ове научно утемељене и аргументоване студије, располажемо подацима о чак 67.708 поименично утврђених лица која су прешла у католичку веру.
Учесници на промоцији били су историчар Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида, Огњен Карановић, историчар и политички аналитичар, др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине и др Филип Шкиљан, аутор овог изузетно значајног дела.
У свом обраћању присутнима, др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине, истакао је да је обзнањивање оваквих докумената, који представљају доказ о духовном геноциду српског народа, изузетно значајно као део морално и национално одговорног пројекта. Уједно, ова публикација представља и наставак богатог издавачког опуса Архива Војводине какав је конципиран од средине 2018. године, а који је до сада изнедрио изузетно значајна издања која се односе на афирмисање и неговање критичке културе сећања. Др Кузмановић је најавио да ће промоције књиге бити одржане и у Београду, Бањалуци и Загребу, као и да је са др Шкиљаном договорен нови заједнички пројекат.
Огњен Карановић је нагласио да тротомно изванредно дело др Филипа Шкиљана апсолутно доказује геноцидни карактер усташке злочиначке творевине НДХ, те да сада и шири слојеви јавности у комплетном региону имају прилику да виде да се чињенице налазе управо у архивској грађи. Такође, Карановић је нагласио да, уколико бисмо допустили да сећање на ове жртве духовног геноцида над Србима буду заборављене или маргинализоване, починили бисмо нови злочин као колективитет. Значај овог дела је и у томе што представља предложак за наставак рада у области истраживања и у другим подручјима бивше НДХ, како би се на објективан и свеобухватан начин почињени духовни геноцид сачувао од заборава или историјског ревизионизма.
По речима Дејана Ристића, директора матичне и централне институције која се бави културом сећања, у питању је капитално дело које документује духовни геноцид који је осмислио, кодификовао и спровео државни апарат НДХ. Навео је да смо до сада имали процене о смртности, демоградске податке о миграцијама, а да након ове публикације говоримо о духовном геноциду који се десио у најширим размерама у XX веку. Култура сећања, по мишљењу Дејана Ристића, не треба бити сама по себи циљ. Утемељена на чињеницама, она пружа научни допринос научној заједници Републике Србије, али и Хрватске и подстицај да се њоме баве.


Модератор догађаја: Сања Демировић, архивист





Извор: АРХИВ ВОЈВОДИНЕ



ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"