детаљ слике: КРК Арт дизајн

НЕБЕСКИ ПРИНЦ

Признај – да си ти син краља,

радио би и што не ваља.

Kачио би мачкама машне

и презирао сиромашне.

Далеко од људског бола и туге,

ти би имао свиту и слуге.

Kао изданак краљевске лозе,

никад не би чувао козе.

Јео би увек најбоља јела

за брзи развој свога тела.

Не би знао где живе гладни,

понижени, тужни и јадни.

Не би знао ни шта је глад,

вечита мука, напоран рад.

Живео би у млакој срећи,

из дана у дан јачи и већи.

Спазио би неку принцезу

и осетио слатку језу.

Слао би јој љубавне свитке

и водио са срцем битке.

Не би хтео да се све види,

велики дечак још се стиди.

Твоје љубавне заврзламе

узбуниле би дворске даме.

Почеле би душевне боли

јер твоја душа – погрешно воли!

Растко Немањић, син жупана,

није имао таквих мана.

Све је знао чак и док спава

будући српски Свети Сава.

Хтео је нешто много веће,

у браку не би имао среће.

Било би му сасвим без везе

у загрљају неке принцезе.

Замисли га: бежи са двора

да учини оно што мора.

Искрада се и коња преже

да Србију са небом свеже.

Седамнаест година има

и на Атосу постриг прима.

Страшно је било његовом тати

што никад неће да се врати.

И друга деца од куће беже,

али ово је много теже.

После је патња била мања,

јер схватио је и Немања:

Земаљска блага, сила и моћ

могу нестати за једну ноћ.

Од свега тога Богу је дража

јака српска небеска стража.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: