АФРОДИТА XXI

( ШЕТЊА )

Афродита на тргу наших речи,

погађа речи оружарницама наших тајни,

подвлачи скривене пределе,

скривене ноћи,

из којих искачу устаници јединствености срца.

Војске равнодневнице патње је опколише,

проричу корак сведочанстава свих

из нас,

у нас.

Црни угаљ нашег присуства

црта наше ликове

на срцу баш овог тренутка.

На улици искре просјака осветљавају наш пут и

плакате на којима ноћ тврди да је наше срце.

Афродита на аеродрому,

вуче кофере цивилизације,

пролази рендгенску контролу свог постојања,

и нашег постојања,

хвата лет за неупитност нашег срца,

свог срца.

Афродита на пустим улицама,

увежбава трен самилости,

проси избеглице речи,

проси избеглиштво у речи,

посматра вечност емоције

избегле у окршаје раја и пакла.

Афродита испред позоришта будућности,

лепи плакат својих стања,

лепи плакат – флуид наших ратовања,

лепи плакат – сведочење о срцу – песнику,

постаје мета посвађаних наших метафизика,

даје новчиће просјацима наших визија,

мери време наших позоришних мозаика од којих

ноћ ствара нове путеве,

од којих дан умеси песму нашег опстанка.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: