 | Наташа Соколов | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
СИРЕНА
Из мора сам изникла,
уобличена у жену.
Сатир је сада човјек, љубавник
с пужастим спиралама.
Изгубљен до гроба
за вријеме овога живота.
Куцам на погрешна врата.
Лупам по срчаној црти.
Ударам чекићем.
Завлачим се у букову кору.
Вољела бих се вратити у море.
Рибе вјечно ћуте.
***
Пјесма је продаваоница душе.
Дрскост је безбрижно ју пуштати пред
своју бојажљивост затварајућих очију,
с длакама на зглобовима и издајничком задњицом.
Залуд бука мотора.
Залуд расцијепљен тон гласа.
За тобом се увијек привуче
и друга страна, бљедуњаво придржавање навика.
Изгубљена остава затворених сјена.
Животињски скок мијешења ријечи.
Нисам амазонка, ако сам прелетјела
амазонске шуме. Крхка сам и малена.
ONE LOVE
Полако нестају сјене
вечерњег неба
и односе твој дах
којег моје тијело треба.
Још прије него извјетри амбра
свијет је пјешчано магличаст,
сваки тренутак јечи,
наковањ је челично враголаст.
У црнило пустиње спушта се
суза, сланим оазама одише.
Кад ја не могу,
нек је бог обрише.
Са словенског превео Жељко Перовић
