детаљ слике: КРК Арт дизајн

МОЈ СВЕТ - 8

Др СИМО ЈЕЛАЧА

ВАШИНГТОН – САД

Вашингтон (Washington DC), административни главни град Сједињених Америчких Држава, званично спада међу старије градове Америке, из 1790. године, са близу 700.000 становника, одликује се са више знаменитих институција и доста зелених површина. Међу најважнијим су Бела Кућа (White House) и Капитол Хил (Capitol Hill). Бела кућа је приватна резиденција Председника Сједињених Америчких Држава, а Капитол Хил је седиште Парламента. George Washington, први председник Сједињених Држава нијe живео у Белој кући, Бела кућа је завршена тек годину дана након његове смрти, а тек други Председник John Adams био је први који је у њој живео. Бела кућа има 6 нивоа, 412 врата, 147 прозора, 28 камина, 8 степеништа, 3 лифта и 35 тоалета. Капитол Хил је изграђен по пројекту шкотског архитекте др Williama Thorntona, prema ideji Џорџа Вашингтона и Томаса Џеферсона. У њему је одржана прва седница 17 новембра 1800. године. Бела кућа обложена је мермером из Србије.

Кроз град Вашингтом протиче река Потомак, а улице у Вашингтону именоване су абецедно и по бројевима. Недостају само улице са словом ''Ј'', зато што их је конструктор Pierre L’Enfant изоставио због мржње према Johnny Jay, тадашњем министру правде.

Од знаменитости Вашингтона најбитнији су Smithsonian музеј, недалеко од Капитол Хила, па Конгресна библиотека, највећа библиотека на свету са колекцијама од око 160 милиона експоната и 856 км дугачким полицама за књиге. Само просторија за читање има 45.000 књига. Ова библиотека заснована је на личној збирци Председника Томаса Џеферсона, која има преко 6.000 књига. Вашингтон има више музеја, “The Art and Space”, у коме се налази камен са месеца. Познат је и меморијални музеј Џеферсона.Вредан помена је споменик Andrew Jacksona, на Lafayette square-u, наспрам Беле куће, израђен од оруђа из рата 1812. године. Споменик Мартину Лутеру Кингу Јуниору, америчком борцу за људска права, израђен је у Кини, према пројекту скулптора Lei Yixin-a. Вашингтонски споменик, Обелиск, висок 189 м, израђен 1884. године, био је највиши док га није претекла Ајфелова кула. Од знаменитости су такође и Арлингтонско гробље, на коме је сахрањен Председник John Fitzgerald Kennedy; Lincoln Memorial; US Holocaust Memorial Museum; Vietnam Memorial и World War II Memorial. У Вашингтону постоји парк у коме су засађене јапанске трешње, као пријатељски поклон становницима Америке, које су у пролеће препуне дивних цветова. У Вашингтону се троши више вина него у било којој држави сједињених Држава.

Испод Капитол Хила постоји приватна подземна железница, коју користе само запослени у Капитол Хиллу. За град Вашингтон вредан помена је Пентагон, седиште америче армије, једна од највећих зграда службеника у свету. У њој ради око 30.000 службеника, има пет спратова и два у подземљу. Саграђена је од 400.000 м³ армираног бетона, по пројекту мајора Leslie Groves, 1943. године. Има ходнике укупне дужине 27 км и 284 тоалета. За службенике који не могу да пешаче постоје скутери, који не смеју ићи брже од 5 км/h. Градња Пентагона почела је 11 септембра 1941. године, а у њу је ударио авион Boeing 757, American Airline, на линији 77, 11 септембра 2001. године, тачно на 60-у годишњицу, којом приликом је погинуло 189 особа (135 службеника Пентагона и 64 путника у авиону). Обнова зграде коштала је тадашњих 501 милион долара. У Пентагону су дозвољене посете цивилним лицима и сваке године Пентагон посети око 100.000 посетилаца.

Аутор је посетио Вашингтон у другој половини септембра 1979. године, којом приликом је посетио Смитсониен музеј, Меморијал Џорџа Вашингтона, Вијетнамски Меморијал, Линколнов маузолеј и Музеј савремене уметности, препешачио мост преко реке Потомак и пешке обишао Пентагон, стигавши у Арлингтон Национално гробље, где је посетио гроб Џона Фицџералда Кенедија, на који је положио једну ружу. Имао је службену посету Удружењу индустрије прераде кукуруза. Са директорима млина из Светозарева, које је водио у посету фирмама у Сједињеним Државама, био је испред Беле куће и Капитол Хила, али није им била омогућена посета у дато време. Касније је још два пута путовао кроз Вашингтон, враћајући се из Флориде и неколико пута преседао у вашингтонском аеродрому. Стекао је утисак да је Вашингтон леп град, мада неби радо живео у њему.

САН ФРАНЦИСКО – КАЛИФОРНИЈА, САД

Сан Франциско је град у Калифорнији, лоциран на полуострву у заливу, на 1285 км², са око 750.000 житеља у самом граду и ближој околини око 4 милиона. Град лежи на 43 брежуљка, од којих су седам већи. Сан Франциско је био мексички све до Мексичко-америчког рата 1848. године. У граду се појавила куга 1900. године, када је страдао велики број становника. Али, највећа несрећа десила се граду Сан Франциску 18 априла 1906. године, када се десио јак земљотрес, па су у граду попуцале све гасне и водиводне цеви и дошло је до огромног пожара.

Пожар је трајао четири дана, није се могао гасити јер није било воде. Изгорело је око 4000 кућа и страдало око 1000 људи. А иза тога почели су да харају криминалци, луталице, хазардери и уличне проститутке. Од тога времена још увек су остала имена улица неких проститутки, као улица Клементине и сличне.

У Сан Франциску свакако је најатрактивнији објекат мост Golden Gate, саграђен према пројекту Johna Flimont, грађен од јануара 1933. а пуштен у саобраћај 27 маја 1937. године. Пречник челичних ужади је 810 мм, у која су уграђене жице дужине 138.000 км, што је приближно дужини од око 3,5 пута око земљиног екватора. Ту, у заливу Сан Франциска, на малом острву, је чувени и озлоглашени затвор Alcatraz, у коме су током 30 година држани најозлоглашенији починоици злодела у Америци. У том затвору боравио је пет година и All Capone, који је сваке недеље са својом групом одржавао концерте, он је свирао бенџо. Алкатраз је затворен 21 марта 1963. године, по наредби Роберта Кенедија, који је тада био министар правосуђа (Attorney General). Затворен је због скупоће издржавања. Затвор је постао скупљи од било ког хотела у свету. У граду је и чувени парк Golden Gate, саградио га је John McLaren 1860. године. Краљица Елизабета I даровала је граду ботаничку башту 1887. године, која је била слична башти Que Garden у Лондону. Парк је дугачак 5 км, од океанске плаже до центра града, заузима површину од 405 хектара, са 43 км стаза. У њему су око 20.000 врста биљака (дрвеће и цвеће), укључујући и Јапанску башту на око 8 хектара са претежно Бонсаи дрвећем. У граду су веома лепе California Avenue, кроз коју иду трамваји звани ''Чежња'', затим Knob Hill, који туристички водичи зову Snob Hill, а од свих најлепше су улице Chestnut Street (улица кестенова) и Lombard Street. Улица Ломбард има осам серпентина, са најразнобојнијим цвећем са свих страна, у којој се сликају младенци приликом венчавања.

У околини Сан Франциска, у Napa Valley има око 250 винарија, а у самом граду преко 300 кафића. Кажу да је Сан Франциско четврти град у свету по броју милионера, после Њујорка, Москве и Лондона. У Сан Франциску су направљене прве фармерице, за копаче, који су тражили злато у доба калифорнијске златне грознице. Требале су бити отпорне и довољно удобне. За време велике рецесије ни једна банка у Сан Франциску није банкротирала, а тада су се одвијали велики радови, саграђени су мостови Oakland и Golden Gate. У Сан Франциску је скициран и ратификован Акт Уједињених Нација 1945. године. Mark Twain, амерички књижевник и Теслин лични пријатељ, је једне прилике рекао: ''Најхладнију зиму коју сам икада имао, провео сам током лета у Сан Франциску''. Према етничком саставу у Сан Франциску живи око 59,5% белих, 29% Азијата, 11% црнаца и свега око 0,5% Индијанаца (Native Americans).

У економском погледу на првом месту у Сан Франциску је банкарство. Према званичној статистици у Сан Франциску су готово све највеће фирме. У новије време то су углавном компјутерске фирме, електроника и биотехнологије. Ту је чувени StanfordUniversity и Silicon Valley. Око 500 фирми у ближој околини специјализоване су у доменима фармацеутике и медицинске електронике.

У Сан Франциску има 105 јавних школа, од обданишта до 12-ог разреда, са око 64.000 ученика и 140 приватних школа са око 24.000 ученика. Укупно има 35 колеџа и факултета. Од универзитета познати су: University of California; San Francisco State University; Golden Gate University и University of California у Berkeley-u. Специјализовани су: Hastings College за право и San Francisco Conservatory за музику.

Сан Франциско има најбоље зрдавствене услуге у Америци, са око 5200 лекарских ординација и преко 5000 болничких кревета. Највећа болница је San Francisco General Medical Center, са 550 кревета и изванредним ургентним центром.

Од спортова популарни су безбол, кошарка, маратон, а донекле и хокеј и коњички спортови. У новије време све више постаје поуларан и тенис.

Сан Франциско је познат у Америци по многим уметничким активностима. Познате су Симфонијски оркестар, основан 1911. године, Опера, основана 1923. године и Конзерваторијум. У Сан Франциску јавна библиотека основана је 1878. године, која опслужује око 800.000 становника. Има 26 оделења са око 2,5 милиона књига. Има и посебну колекцију књига на кинеском језику. У Сан Франциску је и највећа кинеска четврт на америчком континенту. Музеј уметности има око 17.000 уметничких експоната, а имају и европско сликарство и азијатске уметности.

Туризам је у Сан Франциску веома популаран, пре свега због лепоте града и културних збивања. Град има око 30.000 хотелских соба и сваке године посети га око милион и по туриста, а само 1995. године град је посетило 2,5 милиона туриста.

Аутор је, са супругом, био на туристичком путовању у Њујорк и Калифорнију, током друге половине фебруара 1988. године. Том приликом боравили смо у Њујорку, Сан Франциску и Лос Анђелосу. У Сан Франциску смо обишли све знаменитости града и уживали у његовим лепотама, при дневној температури 22°С у фебруару. Боравак смо завршили посетом улице Ломбард и вожњом трамвајем званим ''Чежња''. На понуду кочничара ''Ко би желео возити трамвај'' ја сам се пријавио, а када је кочничар видео изгледе путника, одустао је од своје понуде.

ЛОС АНЂЕЛЕС, САД

Лос Анђелес (Los Angeles), шпанско именајвећег града у Калифорнији, са око 10 милиона становника, седиште је вероватно свих нација света. Град у коме се одвијају сви видови људских живота.

Град Лос Анђелес евидентно постоји од 1781. године, лоциран је на пацифичкој обали јужног дела Калифорније. У етничком смислу житељи су: око 75% бели, 15% црни и азијски 10%. Клима је умерена током целе године, са много сунчаних дана. Град са околином прилично оскудева у снабдевању водом. Атмосферске падавине годишње износе свега око 38 см. Лос Анђелес са околином заузима површину од 10.515 км², на којој живи око 13,5 милиона становника. Име града Лос Анђелеса на шпанском има значење ''Дугачке плаже''. У граду има прилично доста криминала, различитих облика.

У економском погледу у Лос Анђелесу је развијена авио индустрија и индустрија васионских истраживања. А као и у другим великим градовима, и овде око трећина запослених ради у сервисним службама града. Такође, у Лос Анђелесу су масовне финансијске службе, транспорт и грађевинска оператива. Град је прилично загађен.

Највећа атракција Лос Анђелеса је Hollywood, центар светске филмске и ТV индустрије, а такође и Walt Disney центар, који је главно стециште многобројних туриста.

У образовном погледу Лос Анђелес има 420 основних школа, 72 средње и 49 виших школа. У тим установама запослено је око 70.000 наставника и помоћног особља. У склопу вишег образовања има неколико универзитета: University of California Los Angeles (UCLA) и University of Southern California (USC), а у ближој околини још су: University of California State University. Поред ових има и неколико колеџа.

Од здравствених установа главна је болница Los Angeles County/University of Southern California Medical Center, са 1400 кревета, за 46.000 пацијената и још 745.000 ван-болничких пацијената.

Од спортских дисциплина најпопуларнији су амерички фудбал, безбол, кошарка и донекле хокеј.

Паркова има доста. Највећи је Griffith Park, спада међу највеће у Америци, величине 1619 хектара. У том парку налазе се Золошки врт, Планетаријум и Природни музеј. У граду постоје још музеји: Музеј транспорта, аутомобилизма, Јапанско-амерички музеј и музеј културног наслеђа. Укупна дужина свих стаза у парку износи 85 км.

Поред поменутог значаја Холивуда, у граду постоје и позоришне представе које се изводе на позорницама. Лос Анђелес има Филхармонијски оркестар, Оперу и Музички центар. Од позоришта најпознатије је Henry Ford Theatre. Позоришта су углавном лоцирана у Beverly Hills. Холивуд је до 1910. године био мало пољопривредно насље, од када се 13 околних насеља припојило граду Лос Анђелесу, због заједничког снабдевања водом. Готово у исто време ту је почела да ради филмска индустрија, због климатских услова могућности снимања током целе године. Године 1914. отворен је први студио, а затим је уследило нагло ширење ове делатности. Тако је град Холивуд постао културна икона у развоју туризма. Од 1950. и 1960. година у Холивуду се развија и ТV индустрија, а како цене живота ту постају превелике, седишта многих фирми се исељавају у друге градове.

Јавна библиотека опслужује близу 3,7 милиона становника, има још 67 локалних испостава, са укупно 11 милиона књига.

Аутор је у Лос Анђелесу боравио у оквиру туристичког путовања, којом приликом су обишли све главне делове града, доручковали у башти ресторана на Beverly Hillsu, посетили студио у Холивуду, провели диван дан у Walt Disney центру и са пута понели прелепе успомене. На повратку за Њујорк, током лета седели смо у првој класи авиона, одакле смо посматрали Grand Canyon реке Colorado током његове укупне дужине. Дан је био сунчан, а поглед фантасичан.

ДЕТРОИТ – МИЧИГЕН, САД

Детроит, као насеље, основан је 1701. године, а статус града добио је 1815. године. Лоциран је на југо-источном делу државе Мичиген, уз истоимену реку, која га дели од Канаде. Сада у градској четврти живи 1,515.000 становника, док је у Метрополитену око 3, 8 милиона. Од укупног броја становника 21,6% су бели, 75,7% црни, 0,4% амерички Индијанци и Ескими, Азијати 0,8% и остали 1,5%. Град је у зони хладних зима и топли лета, са годишњим падавинама у просеку 787 мм. Криминала је било доста, а од када им је градоначелник црнац криминал је знатно смањен. Знатно је смањен и број незапослених.

У економском погледу индустријска производња је главна грана. Она углавном базира на аутоиндустрији. Детроит је седиште америчких компанија General Motors, Ford Motor Company, Daimler-Chrysler, Mazda и Volkswagen. Детроит годишње извози производе у вредности од 27 билиона долара. Детроит је прилично загађен град, а загађена је и река Детроит, што чини заједнички проблем Америке и Канаде.

Град Детроит има универзитете Detroit University и Detroit College of Law, технички колеџи Henry Ford, Highland Park и Wayne County College. Годишње детроитски универзитети промовишу око 50 доктора наука. Поред аутомобилске индустрије развијена је и компјутеркска производња.

Детроит је први град у Америци у коме су асвалтиране улице и први град у коме је направљен тунел испод реке, до Виндзора. Детроит је, такође, први увео забрану алкохола (Prohibition), 1920. године, након што су многи људи одлазили у Виндзор преко замрзнуте реке, тамо пили и преносили алкохол у Америку. У Детриту су многи истакнути уметници започели каријеру, Aretha Franklin, Diana Ross и још многи. И прва радио станица стартовала је у Детроиту и први приватни телефони дозвољени су у Детроиту.

Пре 400 милиона година у пределима данашњег Детроита било је море, које је испарило и у земљишту оставило огномне наслаге соли. Отуда у Детроиту и Виндзору раде рудници соли преко 100 година. Овај појас са налазиштима соли протеже се дуж држава Охајо, Пенсилваније, Вирџиније и Њујорка, на површини од око 450.000 км².

Град је окружен стотинама језера, а има и доста паркова у којима се многи становници рекреирају. Од спортова већина упражњаве голф, тенис, скијање и веслање, док су од професионалних спортова национални фудбал, голф, кошарка и хокеј. Град Детроит има неколико спортских арена: Palace of Auburn, Joe Louis и Commercial Park. Острво Belle налази се у реци између Детроита и Виндсора, велико је 397 хектара и главно је излетиште грађана.

Најпознатија болница у Детроиту је Children’s Hospital, а затим Harper Hospital, Huron Valley Sinai-Grace Rehabilitation Institute of Michigan, International Center, Karmanos Center Institute и Kresge Eye Institute.Detroit Medical Center је у самом граду. Седам болница имају око 3000 доктора и још око 100 доктора опште приватне праксе у граду.

Град има симфонијски оркестар и оперу, а од позоришта: Fox Theatre, Fisher Theatre, Masonic Temple и Detroit Music Hall. Локална позоришта су City Comedy Troupe, Attic Theatre, Detroit Opera House и друга. Библиотека (Public Library) са још 24 локалне у заједници са Highland Park McGregor Public Library чини детроитску асоцијацију библиотека. Детроит има и неколико галерија, као Detroit Institute of Arts укључујући галерију Italian Renaissance Art,

Детроит је доста посећен град, забележено је чак да га годишње посети до 16 милиона туриста. Многи долазе ради Мотор ситија, Вејна и Оукленда. У предграђу Детроита је дворац Хенрија Форда, првог власника компаније Форд.

Аутор је први пут посетио Детроит када је предводио групу југословенских привредника у септембру 1978. године. Други пут заједно са кћерком Анастазијом у априлу 1989. године, којом приликом смо возили брод пријатеља Стелкић до Виндзора и назад. Од времена усељења у Канаду у Детроиту сам био безброј пута.

КИПАР - ЗЕМЉА ЦВЕЋА и ВОЋА

Кипар (Cyprus) је мала, острвсла земља, лоцирана у Средоземном мору близу Лебанона, Сирије, Турске и Израела. Од чланица Европске уније већа је само од Ликсембурга и Малте. Кипар је велик свега 7130 км² и има 1,18 милиона становника. Главни град је Никозија, која има нешто преко 200.000 становника, а од већих градова још су: Лимасол 155.000, Ларнака 72.000 и Пафос 40.000.

Према легенди Кипар је острво љубави. Мала земља са доста историје. Према легендама Богиња љубави, лепоте и заштите породице, брака и људске заједнице Афродита рођена је из морске пене на плажи Petra tou Romiou (на грчком има значење стене), која се зове по њеном имену Афродитина плажа. И заиста ту на плажи уздиже се висока стена. Богиња Афродита кћерка је Бога Зевса и Богиње Дионе. Археолошко откриће код Пафоса је од четвртог века пре н.е, па је цео град заштићен од стране UNESCO-а као светска баштина. Главна туристичка атракција у Пафосу је краљевска гробница, из четвртог века пре н.е, израђена од монолитног камена са стубовима у Дорском стилу. Код Пафоса је случајно откривен мозаик у стилу декорација богатих кућа. Уједињене нације их сматрају изузетно ретким. У кући Дионисиуса ( Бог вина) на зидовима су приказана четири годишња доба.

Сматра се да су прва вина направљена на Кипру пре 5000 година. Вина се производе на Кипру на југо-западним падинама са доста сунца, имају сладуњав укус и специфичну арому. Кипрани имају сир Haloumi, који шкрипи под зубима. Обично се прави од козијег млека и најчешће једе са лубеницом. Признат је као национални Brand. Национални симбол Кипра је дивља коза, доста су плашљиве, крију се по камењарима и отуда ретко се виђају.

Кипар је стекао независност тек 1960. године. Дотле је био под влашћу Велике Британије. Сада је Кипар подељено острво. Већина становништва су кипарски Грци, а мањина су Турци. Од 1974. године северни део Кипра проглашен је као независна држава под турским патронатом. У већим градовима Кипра живи гро њиховог становништва, преко 70%. Писменост Кипра је веома висока, 98,7%. Током последње деценије веома је велики тренд имиграције на Кипар.

Лета су на Кипру дуга и топла, што погодује развоју туризма, који је иначе главна привредна грана ове средоземне земље. Храна на Кипру је изванредна и веома разноврсна.

Аутор је боравио на Кипру у мају 1990. године, враћајући посету Захарију Кипросу у Ларнаки. Заједно смо посетили Никозију, Лимасол и Пафос. Успут смо се задржавали код археолошких ископина Khirokitia, из периода 5800 година пре н.е. Били смо у малом месту Xynophagou и на плажи у дивном месту Агиа Напа.

САСКАТУН – САСКАЧЕВАН –КАНАДА

Саскатун (Saskatoon) је највећи град провинције Саскачеван (Saskatchewan) у Канади. Простире се на површини од 5215 км², где живи око 280.000 становника. Лоциран је у централном делу провинције, у прерији, житници Канаде, где се производи преко 50% канадске пшенице (најбољег квалитета) и других жита: раж, овас, јечам и уљарице: уљана репица (канола), лан.

На фармама у прерији се такође гаје говеда и живина. Провинција Саскачеван највећи је светски произвођач урана, а такође међу највећим произвођачима нафте, гаса и поташа ђубрива (нитрата). Такође је значајан произвођач дијаманата, злата и угља. Отуда је привредни раст у Саскатуну око 4%, што је међу највишим у Канади.

Положај Саскатуна уз реку Саскачеван, са седам мостова,на надморској висини 480 мима надимак ''Град мостова''. Град има преко 1000 хектара паркова, са преко 100.000 дрвета, а универзтет Саскачеван брине о очувању и заштити реке и националних паркова. Универзитет је главни заштитник историјског комплекса Wanuskewin Heritage Park, прве постојбине Кри (Cree) Индијанаца, строг до 10.000 година.

Провинција Саскачеван има преко 100.000 језера, на многима је могуће слетање хидро-авиона, па готово сви становници имају викендице на неким од њих. Провинција има доста шума, а у шумама дивљих животиња: медведа, кајотија, змија, чипманка и веверица, јелена и муса. Како су лета топла има много и комараца. Град Саскатун има доста сунчаних дана, око 2730 сунчаних сати годишње.

Аутор је у Саскатуну био гост 1982. године породици Јанковић, са којима је посетио Wanuskewin Heritage Park, језеро Waskesiu и градић Prince Albert. Тада је посетио и универзитет ''Саскачеван''. Други пут, 1992. године приликом боравка у Саскатону посетиили смо индијански резерват White Cap Sioux Reserve 94, Moos Woods Band и увече уживали гледајући северну поларну светлост.

ЕДМОНТОН – АЛБЕРТА – КАНАДА

Едмонтон је најсевернији град на Северно-америчком континенту са преко милион становника. Главни је град провинције Алберте, лоциран на реци North Saskatchewan и има највећи трговински мол на континенту, величине мањег градића. Град је на локацији већој од државе Кипра. Такође има највиши мост у Канади, највећи планетаријум у Канади и највећи музеј у свету.

Град је основан 1795. године. Има стазе за шетње и бициклизам дуге 275 км и још неасвалтираних стаза 460 км. Сат времена вожње од Едмонтона је Elk Island национални парк, у коме има бизона, јелена и мус, а недалеко је и Jasper национални парк величине 10.878 км², природни бисер Rocky Mountains. Едмонтон има око 30 различитих фестивала годишње, има хотел са базеном у коме је морска вода, има галерију у центру града са међународном репутацијом, која постоји већ преко 50 година, основана 1924. године, али има и 30 врста комараца. Град Едмонтон је град са 2300 сунчаних сати годишнје, али са хладним зимама, најнижа температура забележена је 26 јануара 1972. године -48,3°С, са ветром -61°С. У јулу 1987. године град је задесио торнадо са ветром брзине 416 км/h. Едмонтон такође спада међу најзеленије градове, са преко 20 паркова. Хиљаде скијаша долазе сваке зиме у Едмонтон на 55 км дуге скијашке стазе. У Едмонтону има веома много ресторана са добром храном. У Едмонтону годишње борави око 4,4 милиона туриста.

Провинција Алберта позната је по својим природним богаствима и лепотама, њена прерија, њене планине кањони, водопади и природна налазишта нафе, гаса и њена пољопривреда дарови су природе створени за добробит добрих Канађана.

Аутор је посетио Едмонтон 1992. године, када је био гост у посети породици Миљане и Стојана Јанковић. Увече је уживао гледајући Поларну светлост, а у повратку свратио у Винипег да обиђе Grain Research Laboratory и сретне се са својим колегама са којима је провео две године док је радио докторску тезу. Том приликом свратио је и код Луис и Тревора, код којих је становао неко време и затекао Луис док је садила цвеће. Изгледала је предивно са шеширом огромног обода. Обоје смо плакали од радости што смо се поново срели после 22 године.

Наставиће се

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: