детаљ слике: aforizam.com - КРК Арт дизајн

Штедим ријечи, пишем афоризме!

Милан Пантић

Кад нам оду дјеца, отићи ћемо и ми, да чувамо њихову дјецу.

Нема нам помоћи, ни просјаци нам не пружају руку!

У нашој фирми се пита онај кога нико ништа не смије да пита.

Наша памет злата вриједи, нико не зна гдје се скрива.

Ваљда ћемо се сложити да српска слава траје само три дана.

Колико волим море, сазнаћете кад се дочепам обале.

Сви који смо рођени у Југославији, сад живимо у туђини.

Буди голман, нико ти не брани!

Земљу ћемо сачувати у комаду, неће нико да је обрађује.

Препоручујем се за високе функције,

знам да опорезујем, а умијем и да трошим.

Из тамног вилајета ћу отићи у бијели свијет.

Киша је од Бога, а поплаве су до нас!

Кад мора да се гура, нико не треба да управља.

Имам и ја свој лоби, редовно им палим свијеће.

Наш вођа не мора да вози,
 важно је да може да лети!

Државни проблем број један је наталитет. Број један зна шта му је чинити!

Не иду у опозицију и кад их помјере

са позиције,

чекају помиловање.

Реванширао сам се уреднику, не читам оно што он пише.

Нећу да будем цариник, не узимају ми се паре из свачијих руку.

Цијене некретнина иду на квадрат!

Штедим ријечи, пишем афоризме!

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: