О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


МОЈ СВЕТ - 9

Симо Јелача
детаљ слике: Боба Богдановић, Куба, Хавана

МОЈ СВЕТ - 9


Др СИМО ЈЕЛАЧА




АЛГОНКИН ПАРК - ОНТАРИО, КАНАДА

        












Алгонкин парк (Algonquin Park) се налази између Џорџиен Беј (Georgian Bay), (Ottawa River) и (Nipissing District). Највећи је парк у провинцији Онтерио, око 8000 км², један и по пута већи од провинције Prince Edward Island или као Белгија. Алгонкин парк има око 2400 језера и 1200 км пешачко-бициклистичких и кану стаза. Установљен је 1893. године, а проглашен за национални 1992. године. Спада у национална блага Канаде. Најстарији је и најатрактивнији провинцијски парк и један од највећих на Северно-америчком континенту. У њему није дозвољена накаква индустријска делатност.
Алгонкин парк је доступан са свих страна, прави је рај за кануисте, кампере и ентузијасте природних лепота, у свим сезонама. Лоциран је на археолошком тлу познатом као Algonquin Dome и у њему су сливови пет река, има стеновитих узвишења и мешовите шумске системе. Отуда је станиште разноврсних дивљих животиња (мус, црни медведи, лисице, вукови, веверице,чипманк, ракуни и око 250 врста птица. Међу птичијим врстама је канадски ''Луни'', који се ту легу. Луни је као симбол на новчаници од једног канадског долара.
Кроз парк постоје пролази за кануе, у дужини од око 2000 км, кроз језера и речне токове. Кроз парк постоје проходне пешачке и бициклистичке стазе, а зими је могуће ићи на скијама и сноумобилима. У парку има 12 кампинг места, већина их је дуж пута број 60 и лако су приступачни. Ту су и места за пикник, има пешчаних плажа, а свуда наоколо су природне лепоте предивне за посматрање и уживање. Истраживање парка најбоље је идући пешке или вожњом у кануу. У парку је могуће рентирати бицикле, кануе и друго, и посетиоци не морају бити искусни за дате вожње. Руте за вожњу кануа и бицикла су обележене и треба се придржавати прописаних упустава, пре свега ради сопствене сигурности. Лични отпад треба носити са собом и одложити га на сабирним местима. Уколико се иде у групама, препоручљиво је да групе не буду веће од по девет чланова. За кампере су потребне дозволе, које се добијају на улазима са главног пута.
Алгонкин парк асоцира на канадску сликарску групу Group of Seven и уметницима нуди природне лепоте огромне разноврсности, многобројних атракција и дивљине. Алгонкин парк је огромна туристичка атракција Онтерија. Посебни ужитак у Алгонкин парку је пецање.
Недалеко од Алгонкин парка је градић или село Сандриџ (Sunridge), са око хиљаду становника, лоциран уз само језеро Бернард. И ово место је туристичка атракција, погодно за вожњу чамцима и сноумобилима. Многи га сматрају ''Бисером севера'' пре свега по погодностима за живот. У продужетку путем 124 стиже се на језеро Deer, дугачко око 6, а широко око један километар, са пуно увала и доста рибе, рај за пецароше. Око језера су викендице претежно власика из Торонта. У језеру су два мала острва, међусобно повезана малим мостићем, на којима је само викендица једне породице. До острва је прилаз током лета омогућен само чамцима.
А продужи ли се истим путем 124 на север, стиже се у Норд Бај (North Bay), град од 112.000 становника, уз само језеро Ниписинг, величине око 850 км², на коме постоје 43 пешчане плаже, три су веће, и око 100 км бициклистичких и пешачких стаза. У језеру има око 40 вртста рибе, а када се зими замрзне лед на језеру је дебљине 75 см. У близини језера су водопади Duchesnay, а у граду музеј војног ваздухопловства и локално позориште.
Аутор је са Зораном Никодијевић одлазио у Алгонкин парк на пецање, а на језеру Дир (Deer) боравио код Mary McKeen два пута 1992. године. И ту смо пецали, правили роштиљ и уживали. Посетили смо и (North Bay), а на повратку успут смо у једној сувенирској рањи купили слику канадког сликара Роберта Бејтмена (Robert Bateman).


КУБА – ЗЕМЉА СУНЦА И ПЕСКОВИТИХ ПЛАЖА

Куба је земља сунца и песковитих плажа, лежи у Карибском мору искривљена попут банане, изложена екваторском сунцу са десетинама километара дугим плажама, на којима милиони туриста са свих светских меридијана проводе дане одмора и уживају у All Inclusive аранжманима.



Куба има површину, без својих оства 109.884 км², а са острвима 110.860 км², обале су јој дуге 5.746 км, а има сувоземне границе 28,5 км са Сједињеним Државама у Гуантамо заливу. Острво је дугачко 1250 км, а широко највише 191 и најуже 31 км. Највеће јој је појединачно острво Juventud, 2200 км². Куба гледана из ваздуха подсећа на крокодила, па је Кубанци на шпанском зову “El Crocodilo”.
Куба је била под влашћу Шпаније од Колумбовог освајања 1492. године до 1898. године. Од тада, 1898. до 1902. године била је под контролом Сједињених Држава, од када је стекла своју потпуну независност. Куба има око 11,5 милиона становника. Главни град Кубе је Хавана (на шпанском La Habana). Основана је 1515. године, оснивач јој је шпански освајач Дијего Веласкез. Од априла до септембра 1980. године из Кубе је емигрирало 124.000 Кубанаца у Флориду, а у априлу 2015. године поново је у Хавани отворена америчка амбасада. Град Хавана лежи на површини од око 108.610 км², а има око 2,15 милиона становника. Званични језик у Куби је шпански, а валута је Песос. Религија је романско католичка.
Клима у Куби је умерено тропска, са просечним температурама 23-27°С. Сува сезона у Куби траје од новембра до априла, а кише евентуално падају у периоду од маја до октобра. Куба се налази у региону где наилазе урагани (хурикани), претежно од августа до октобра.
У Куби је обавезно школовање од 6 до 15 година и отуда је код њих песменост највећа на свету, 99,8%. У школама су им обавезне униформе, а за сваки разред су другачије боје. Куба има највећи однос доктора према броју становника на свету, а своје докторе позајмљује земљама у којима је њихов мањак. Куба је познат светски произвођач најбољег рума и цигарета. У Куби је најмања смртност деце у Западној Хемисфери. У Куби не постоје биљке отровне за људски род. Куба се убраја у најнасељеније острво у Карибском мору. Основни кубански производ пољопривреде је шећер из шећерне трске. А никал је њихов главни извозни производ, 21% од укупног кубанског извоза, што износи 4% светске произодње никла. Куба има око 250 музеја. Куба има свега 61.000 км путева, од којих је половина не асвалтирано. Гласање у Куби је обавезно. У Куби се рецепти за исхрану преносе са генерације на генерацију само усмено. Плес и музика у Куби су веома значајни у животима људи, нарочито класични, као Болеро, Мамбо и Ћа-Ћа-Ћа. Фидел Кастро је подигао споменик Johnu Lennonu, из Beatlesa, 2000. године, сматрајући Ленона истинским музичким револуционарем. У Куби је законска обавеза да се сваки аутостопер мора преузети и повести. У Куби грађани до скоро нису могли поседовати аутомобиле млађе од 1959 године. У Куби су балерине веома цењене и више су плаћене од доктора. Док је живео у Куби Ernest Hemingway је написао две чувене књиге ''За ким звона звоне'' (For whom the Bell Tolls) и ''Старац и Море'' (the Old Man and the Sea). Божић у Куби није био признат за празник до 1997. године. Омиљени спорт у Куби је безбол, а Кубанци су једни од најбољих у свету у боксу.
Куба је земља са изванредним туристичким услугама, туризам јој је главна привредна грана, а Варадеро је градић са највише првокласних хотела и дивним, чистим плажама. Плаже у Варадеру, дуж полуострва дуге су преко 40 км, са преко 20 хотела ''А'' категорије. У Куби се плаже чисте свако јутро, а њихови полицајци возе бицикле и у кратким су панталонама. Њихова је првенствена улога да чувају туристе и веома су пријатни. Куба спада у земље са најбезбеднијим боравком и најбољом здравственом заштитом. У Куби и сунце и море делују лековито.
Аутор је у Куби боравио шест пута по две седмице, три пута у Варадеру, а по једном у Санта Луцији, Плаја Гирон и Кајо Коко. Санта Луција му је остала у најлепшој успомени.


МАРГАРИТА - ВЕНЕЦУЕЛА

Острво Маргарита (La isla Margarita) удаљено је 38 км од континенталног дела Венецуеле, а довољно је далеко од Атлантских урагана. Има годишње 320 сунчаних дана, са температурама 23-27°С. Маргариту сачињавају међусобно спојена острва Margarita, Macanao и La Rastingua, повезана пешчаним спрудовима, прелепог белог песка, дужине не више од стотинак метара. Та два острва, иако међусобно спојена, имају различиту климу, источно Маргарита је плодно, а западно Маканао је пустињско. Северне плаже оба острва су песковите: Punta Arenas, Bocca di Roso, Robledal, La Carmela, El Tunal, El Saco и Playa Aqua. На осрву Маканао је плажа La Pared, без природне заштите од прејаког тропског сунца. Постоји запис да нема лепшег заласка сунца него на Маканау.

  



Острво Маргарита је велика 943 км², има око 300.000 становника, главни град на том острву је La Asuncion, а највећи је Parlamar, са 150.000. Маканао је мање насљено и туристички мање популарно. На острву Маргарита је и град Pampatar, који има ексклузивне ресторане и барове, намењене снобовским туристима. Ту су упражњени скупи спортови: surfing, sailing, windsurf, kitesurfing, horseback riding, tennis, golf и други. А од водених атракција заступљени су: snorkeling, diving, и deep fishing. Маргарита је била јефтина за летовање, али више није. Дуж острва Маргарита протеже се планински венац са највишим врхом Guayama 760 м, константно обавијен маглом, због чега се сматра магичним. Маргарита је богата разноврсном рибом и дивним коралима. Воде су бистре, температуре око 24°С на дубини 6-12 м, што погодује коралима. На Маргарити живе папагаји Macaws и Piriwigs, који се сматрају најбољим на свету за имитацију људских гласова. На жалост готово су истребљени, има их само око 1000, а највећи непријатељи су им туристи, који им односе јаја. Острво Маргарита повезано је са континенталним делом подводним електричним кабловима и водоводном мрежом, а собраћај се одвија авионски и бродовима. Храна је разноврсна и ускусна.
Званични назив Венецуеле је Republica Bolivariana de Venezuela.
Становници су Венецелианци, језик је шпански, а валута Боливар. За боравак нису потребне визе до 90 дана боравка, а плаже су међу најбољима у Карибском мору.
Аутор је са супругом био на летовању, јуни-јули 1994. године на острву Маргарита, уживали смо на предивним плажама, а успели смо видети и градове Пампатар, Ла Асунсион и Парламар. Приком повратка слетели смо на острво Аруба, а пре слетања на аеродром у Торонту видели смо Нијагарине водопаде из птичије перспективе.


ВИНДСОР – ОНТЕРИО, КАНАДА

Виндсор је најјужнији град у Канади, има око 220.000 становника, од којих 50% радно способни. Град лежи на површини од око 150 км², на реци Детроит, наспрам града Детроита. У граду живе многе нације, говори се 50 националних језика. До досељавања Европљана у Виндсору су живели канадски Индијанци, а затим су га населили Французи, 1749. године, као пољопривредно становништво. Отуда и данас доста улица имају француска имена, Ouellette и друге. У неким деловима града многи говоре француски. Град Виндзор добио је име 1794. године, према граду у Berkshire, Енглеска. Године 1854. године евидентиран је као село, а 1858. године као град. 12 октобра 1871. године доживео је пожар у коме је изгорело преко 100 кућа, а 25 октобра 1960. године масовна експлозија гаса уништила куће Metropoliten Store у Ouellette улици. Кроз Виндзор је 1974. године прошао торнадо, којом приликом је 9 особа изгубило животе. Виндзор има влажну континенталну климу, лета су топла, а зиме хладне. Најнижа температура забележена је 29 јануара 1873. године -32,8°С, а највиша 25 јуна 1988. године 40,2°С.
Виндсор је доста загађен град, претежно од употребе угља у Детроиту, одакле дувају ветрови, због чега га зову Smog capital of Canada. Смртност у Виндсору је међу највећима у Канади.
Виндзор има 1200 хектара зелених површина, 180 паркова са 64 км стаза и доста празних терена у граду. У економији града на прво место долази ауто индустрија (General Motors, Ford Motor Company Ltd и Chrysler) и многе мање фирме које раде за ове три велике. Иза тога важни су градске услужне делатности и туризам. У оквиру туристичких посета највише долазе Американци да се коцкају у касину. Из Виндсора полази највећи аутопут Канаде 401, који иде кроз Торонто и Монтреал до Квебек ситија.
Од образовних установа на првом месту су University of Windsor i St. Clair College, а од 2008. године отворен је и University of Western Ontario за медицинске студије. 2013. године завршен је технички факултет за Инжењеринг. У Виндсору је седиште производње вискија Hiram Walker & Sons Ltd, основан 1858. године. У новије време активно се развија индустрија енергетике алтернативних извора (ветар), а преко 100 година у Виндзору ради рудник соли Windsor Salt Mine.
Састав становништва у Виндсору приближно је следећи: белих 71%, црних 4%, Арапа 4%, Азијата 4%, Кинеза 3,5% и других. Криминал у Виндсору је међу најнижим у Канади.
Аутор се доселио у Виндсор 1997. године и у њему живео десет година, са прекидом од нешто преко две године. У Виндзору смо направили лепу кућу и засадили башту и воћњак. Прелазили смо у Детроит (САД) безброј пута.



ФЛОРИДА, САД



Флорида је америчка држава величине 170.304 км², приближно као Енглеска и Велс заједно. Становништва има око 20 милиона, по саставу приближно: белих 82,5% (од тога 16% су Хиспаник националности), црних 16% и осталих око 1,5%. Флорида је примарна станица за лансирање васионских бродова (John F. Kenneдy Space Center). Флорида има обале дужине 1915 км, од којих су плаже 1060 км. На Siesta Key плажи најбољи је песак, 99% је чист кварцни кристал. А Key West има највише температуре у Сједињеним Државама. Такође има и највише барова према броју становника. У Флориди су чести урагани, па се законски сва врата на јавним зградама морају отварати ка напољу. Међу свим америчким државама Флорида има највише голф терена, око 1000, и у Флориди се највише игра голф. Поред голфа, популаран је тенис, због климатских услова, па већина светских професионалних тенисера живе у Флориди, где могу тренирати током целе године. Од осталих спортова популарни су национални фудбал, безбол, кошарка, а донекле и хокеј и европски фудбал (Socker).
Флорида има преко 3000 језера, највеће је Okeechobee, и у скоро свим језерима има крокодила, па је забрањено купање у језерима. И Флорида је једина држава на свету у којој алигатори и крокодили егзистирају заједно. У Флориди постоји најстарије дрво на свету, (Cypress, зову га ''Сенатор''), 3500 година.
Главни град Флориде је Tallahassee, са око 182.000 становника. Од осталих градова су: Jacksonville 822.000, Miami 400.000,Tampa 336.000, Orlando 240.000, Fort Lauderdale 166.000, Hollywood 141.000, Kissimmee 60.000 и Sarasota 52.000. У Сарасоти живи наша Моника Селеш. Гро Кубанаца, који су имигрирали у Америку живе у Мајамију и његовој ближој околини. Град Форт Лодердеил Американци зову америчком Венецијом, зато што има 300 км локалних водених путева. Универзитетски град Clearwater је град са највише муња у САД, али њихова градска плажа има највише сунчаних дана у години. Орландо је по пространству приближан величини Сан Франциска. У Орланду се налази Walt Disneyland, који годишње посећује преко 66 милиона посетилаца, од којих су инострани свега око 2 милиона. У Орланду је највећи водени парк на свету Wet N’ Wild, који је отворен свих 365 дана у години.
У Флориди се производи 75% поморанџи у Сједињеним Државама, и 40% светске производње наранџа сокова. Флорида има 34 винарије. The Florida Museum of Hispanic and Latin American Art у Coral Gables-у је први и једини музеј у Америци који промовише латинско-америчке уметности.
Од универзитета у Флориди наводимо следеће: Florida Agricultural and Mechanical University University и Florida State University у Tallahassee-у; Florida International University у Miami-у; University of Central Florida у Orlando-у; University of North Florida у Jacksonville-у; University of South Florida у Тампи и New College of Florida у Sarasotа-и.
Аутор је први пут боравио у Форт Лодердале-у код другара др Небојше Лекића у јануару 2000. године. Тада је посетио Мајами и Холивуд, купао се у Атлантику, а у повратку се авион дуже задржао у West Palm Beach-у. Касније, још два пута је боравио са породицом по месец дана у местима Kissimmee и Clermont ради терапија за унаука Александра у Celebration. Том приликом смо посетили Тампу и Сарасоту, а више пута смо били у Орланду. Путујући за Флориду и назад, успут смо прошли кроз 10 држава: New York; New Jersey; Pennsylvania; Delaver; Meriland; Washington D.C.; Virginia; North Carolina; South Carolina; Georgia и Florida. Посетили смо John F. Kennedy Space Center, Cape Canaveral, и између осталог боравили у пробној капсули, где су нам имитирали лет у свемир при брзини од 28.000 км/h. Ручали смо и разговарали са космонаутом који је три пута боравио у космосу. Седмог августа 2013. године посматра сам из Клермонта лансирање васионског брода из Кенеди центра у 20.29 сати, са око 100 км удаљености. Време је било делимично облачно, али се ипак назирао брод са пламеним млазевима који су иза њега остајали.


МИЛВОКИ – ВИСКАНСИН

Милвоки, Вискансин (Milwaukee, Wisconsin) је навећи град у држави Вискансин, али није главни административни град. Милвоки има око 600.000 становника, а главни град је Медисон са 245.000. Од становништва Милвокија белих има око 45%, црних око 40%, Индијанаца око 3,5%, Азијата око 3,5% и осталих 8%. Данас међу белим становништвом преовладавају Немци са близу 20% и Пољаци са око 8-9%. Има и живља из свих југословенских република. Милвоки се налази на југо-источном делу Вискансина, уз језеро Мичиген. Град заузима површину од око 250 км².
Историјски наводи указују да је Француз Jacques Vieau први населио у Милвоки 1795. године и са својим зетом Solomon Juneau почео трговину крзном. Обједињујући неколико околних места формирано је место Милвоки 1828. године, а 1846. године исто је проглашено градом. Од тада се у Милвоки доселило много Немаца, који су допринели развоју града. Данас је Милвоки један од јачих америчких индустријских градова и међу већим лукама на језеру. Милвоки важи за најјачи амерички центар за производњу медицинских дијагностичких инструмената. Уз то познат је по производњи пива, малих гасних мотора, радарских уређаја, робота и има већу челичну ливницу.
Милвоки има болницу за децу, те Медицински колеџ, Медицински центар Sinai Medical Center и још других медицинских установа. Од музеја значајни су: Public Museum и Milwaukee Art Museum, а одпозоришта Milwaukee Repertory Theater. Школа има око 320, а од универзитета значајнији су: University of Wisconsin, Butler University и Kaplan University. Паркова има око 130, различитих величина, од којих су већи: Brant 1,535.000 m², Brown Deer 1,467.000 m², Bender 1,225.000 m², Greenfield 1,142.000 m²и још многи други.
Милвоки важи за безбеднији град, са добрим стандардом за живот и његови становници доста шетају рекреативно. Од спортова актуелни су безбол, кошарка, хокеј и мали фудбал у дворанама.
Аутор је боравио у Милвокију два дана у августу 2000. године. Тражио сам телефоном брата по оцу, Николу, сина Ане Стипановић. Чули смо се телефоном, али он није желео ништа да ми открије у вези тога да смо браћа по оцу. Приликом повратка посетили смо Libertyville код Чикага, где смо посетили гроб Петра Карађорђевића и Јована Дучића.



МИЛАНО - ИТАЛИЈА


Милано је други град по величини у Италији, после Рима, и главни град Ломбардије, са 1,5 милиона становника. Највећи је индустријски град Италије, модни магнет дизајна, уметности и фотографије. Главне индустријске гране Милана су текстилна, аутомобилска, хемијска, тешких машина и алатки. Уз то, туризам је веома јака привредна грана. У Милану је и италијанска берза (Stock Exchange).
У Милану је трговачки центар, део града састављен од четири улице: Via della Spiga, Via Manzoni, Via Sant’Andrea и Via Monte napoleone. Ове четири улице формирају такозвани ''Златни квадрат'' (Quadrilatero d’Oro). Милано је домаћин галерије Виторио Емануеле, трговачког мола. Милано је главни град моде Италије и један од најатрактивнијих у свету моде. У Милану је светски чувена оперска кућа Teatro alla Scala или La Scala, именована по Santa Maria alla Scala. Има 2800 седишта и најбољу акустичност у свету. Веома је спектакуларна највећа катедрала у свету Duomo di Milan, која је уједно веома посећена туристичка атракција. Грађена је током пет векова и још увек се дорађује. Милано су основали Келти, али је највећи полет у развоју добио за време Рима. Све о његовом развоју налази се у музеју Musei del Castello Museo Archeologico di Milano. Чувена је фреска Леонарда да Винчиа ''Последња вечера'' у цркви Santa Maria delle Grazie. Заштићена је од UNESCO-a, као светска баштина. За њену посету потребне су резервације. У Милану има неколико ресторана у власништву модних дизајнера: Dolce & Gabbana, Roberto Cavalli, Marc Jacobs и Giorgio Armani.
Порекло града Милана датира од 400. година пре нове ере. Катедрала Duomo саграђена је 1386. године и постала је симбол Милана. Милано има велики број монументалних зграда, споменика и музеја. Милански сајам један је од значајнијих светских изложбених и трговачких простора. У Милану има и неколико канала, који потсећају на Венецију, највећи је Naviglio Grande, завршен 1257. године. У Милану претежно влада медитеранска клима.
Чувене личности Милана су: Леонардо да Винци (1452-1519), Ђузепе Верди (1813-1901), Ђорђо Армани и многи други. Милано има неколико универзитета, са 185.000 студената. Најстарија стаза за аутомобилске трке формуле један је Monza Formula One, која може да прими 250.000 посетилаца. Чувен је будбалски стадион San Siro. Има и Chinatown са доста кинеског жибља, које претежно ради у индустрији свиле. У Милану се поред италијанског говоре енглески, француски, холандски и кинески. Од религија присутне су католичка, будизам, јудаизам, ислам и протестантизам.
Аутор је посетио Милано 1986. године, службено, којом приликом је потписао седам извозних уговора, за извоз водоводних арматура, за Интерсервис Нови Сад. Враћајући се аутострадом Сунца свратили су на језеро Комо. У Италији је био више пута, највише у Трсту, а једном и у Венецији.

Наставиће се





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"