детаљ слике: КРК Арт дизајн

ПСОВКА И ПЕДАГОГИЈА

Кад сам ушао у канцеларију професора Лескошека, случајно закачим врхом ципеле за тепих и поклизнем се.

-Опааа, професоре па овде се код вас врло лако пада! – кроз смешак правим добар контакт и скидам део треме пред важан испит код цењеног професора.

-Неее кољега, то је само добро намазан и изгланцан паркет – смешка се мојој духовитој опасци стари Словенац, итекако сигуран да се код њега не пролази без дебелог знања а и тад кад се положи, шестица је премија, а остале оцене права реткост.

Погледам извучена питања и дам примедбу да по мом сазнању треће припада само за високу, а не за вишу стручну спрему, јер су испод линије, на шта је он само одмахнуо руком. Отпевам прва два са стилом и пре почетка одговора на треће, опет подсетим испитивача да је то питање у групи од пет додатних, које ми са више нисмо имали у програму. Ипак сам морао да одговорим на то треће питање онолико колико сам знао и умео, јер се зна чија је старија. Професор узима индекс и лаконски бележи седмицу у рубрику.

-А у пи..у материну! – процедим неразумљиво кроз зубе и трескам индексом о катедру, видно разочаран на запрепашћење испитивача који није разумео моју реакцију.

-Шта би ‘кољега’?- изненађено упита профа, јер нема баш сваки дан такву непријатну ситуацију са више негó слободним студентом, за кога је вероватно мислио да га је чак и наградио оценом!

-Па професоре говорим вам српски све време, да питање не припада нама са двогодишње, већ су намењена  студентима за четворогодишње студије. Друго, погледајте индекс. Имам све шестице и седмице (петице на срећу не уписују редовно) а баш сам се намерачио данас да добијем лепу оценуи и спремио се к’о никад.  Од тридесет других питања, сад сте ми утрпали баш ово додатно, које сам само летимично прочитао.

Нисам му рекао да ‘незанимљиве’ испите дајем ‘на фору’ и сналазим се да не причам већ како, јер то није педагошки. Да сам специјално за ову прилику направио радни сто поред прозора у својој соби и четри недеље проводио 5-6 сати предано учећи јер сам хтео да будем што више спреман за најважнији задатак родитеља. За васпитање своје деце.

–Све знам! А ви навалили па навалили, као да сам ја измислио ову линију? Што су иначе та питања одвојена испод црте? Кажите професоре молим вас, не могу да верујем колико сам дрзак и сам се помало стидим док ме он стрпљиво слуша и гледа са занимањем. Легендарни Јанко Лескошек је доказано предобар човек, али шта вреди кад из мене навире незадовољвство као бујица без контроле. Бивши логораш мења стратегију, читајући љутњу са мог лица, јер врло добро зна да паметнији попушта.

-Изаберите онда питање по жељи драги’ кољега’.

– О не, дајте ви мени било које друго али не из те групе од пет испод црте’.

Курчим се и инатим и даље  али само до тренутка док ми кроз уши не прођоше његове благе речи које сам запамтио, а које нам је толико пута понављао:

‘Паметнији попушта’.

–Стани бре магарчино, прихвати кад ти човек лепо нуди и више но што си хтео!

Промислим још једном, мало заћутим, одаберем,  па гласно поставим питање сам себи :

-Гимнастика и соколски покрет.

Док сам сад сигурно рецитовао одговор по мојим нотама, професор узима индекс и пре него што ће да убележи коначну оцену постави још једно подпитање:

-А шта је Џон Лок рекао?

-Џон Лок је рекао да су деца празни листови папира на које ми родитељи и васпитачи исписујемо речи.

Добио сам индекс са преправљеном седмицом у прелепу дебељушкасту осмицу. Сигурним ходом без проклизавања, насмејан изађох из професорове канцеларије, богатији за ново сазнање које сам понео са испита.

-Искреној псовци се верује чак и на педагогији.

А на ‘Биологији развоја човека’ једно подпитање на крају успешног набрајања свих пожељних и непожељних вежби за рекреативце старије од 65 година.

-Које вежбе још никако за то доба не смемо да користимо поред поменутих, пита профа да преломи коју ће високу оцену да убележи и награди добро познавање материје док исправља крути индекс. Мислио сам да сам све напорне и исцрпљујуће вежбе набројао, посебно под отежаним условима и оне које би могле да утичу на здравље вежбача на прагу доба старости али ипак чека се још једна ситница. Мислио сам такође да то тамо неки маторци бесциљно трчкарају и смешно имитирају право вежбање тек тако заваравајући себе и посматраче да стварно нешто озбиљно раде за своју физичку спрему? Мислио сам тад јер ми је било 25 година и нисам знао оно што знам сад на прагу те фамозне 65 те.

-Избегавати све вежбе са главом на доле, узвикну професор пошто се уверио да нисам на трагу тог последњег важног упозорења па уписа осмицу уместо деветке која се смешила.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: