детаљ слике: КРК Арт дизајн

Два дана је мало а све мора да стане у један - Марија Викторија Живановић

 УДАХНИТЕ ЖИВОТ ПУНИМ ПЛУЋИМА

“Два најважнија дана у вашем животу су дан рођења и дан када сазнате зашто.”

Mark Twain

Марија Викторија (Марија Викторија Живановић) рођена у Смедереву. Правник и дипломирани економиста, мастер економских наука, прву песму написала је са 7 година О МАЈЦИ и с истом победила на градском, републичком и државном такмичењу у бившој Југославији. У исто време почиње да осваја националне и интернационалне награде и на пољу ликовне уметности. Марија Викторија је издала 8 књига а две су у припреми. Аутор је два поетска романа, за први, поетски роман о мајци, РУСОКОСА, добија Андрићеву награду, 2017. год. а за други КОСМЕТСКА КЛЕТ, Повељу српске духовне академије 2018. године. У свом дугогодишњем уметничком раду, добитнијк је, поред споменутих и Вукове награде, Доситејеве, УНИЦЕФ – ове, из области књижевног и ликовног стваралаштва, али и бројних других интернационалних награда. Идејни је творац и оснивач, са нашом истакнутом уметницом Данком Стојиљковић, вокалног ансамбла ДАНКИНА БРОЈАНИЦА, који негује традиционалну српску музику, као и осталих народа и народности, градску, романсе. Девет година се професионално бавила манекенством у Србији, Словенији и Италији. У то време је била активан члан ликовне Грохаријеве колоније у Словенији. Две и по деценије ради у интернационалној компанији Цептер, од тога 15 год. на пословима директора продаје и Извршног директора продаје и маркетинга. Оснивач је удружења предузетника ПРИМУС, које окупља привреднике из земље и региона у процесе међусобног умрежавања и регионалне сарадње. Такође, и хуманитарни је радник на много хуманитарних поља, због чега је и вишеструко награђивана. Аутор је ТВ културног магазина ЖИВОТ ПУНИМ ПУЋИМА који се емитује на Студију Б а који као водитељ ради са проф. Мајом Волк. Члан је УКС, књижњвног клуба Скадарлијска боемија и Бранко Ћопић.

Живи и ради у Београду

 Књижевна радионица Кордун, Неда Гаврић, Београд , 24.02.2023.

Обзиром на Вашу свестраност и успех на многим животним пољима, тешко се одлучити о ком Вашем стваралаштву ћемо прво разговарати. Као књижевник, некако се подразумевало да моје прво питање буде везано управо за књижевност. Јако рано сте почели да пишете, такође сте и јако рано били награђени за свој рад. Када је објављена Ваша прва књига и када је започео Ваш озбиљнији, књижевни рад?

Хвала на питањима и за интервју. Мој озбиљан књижевни рад је, управо почео, када сам и написала прву песму. Са 7 год. Од те песме „О мајци" која је  била награђена првом наградом на градском, републичком и југословенском нивоу, песме, али и прозно стваралаштво, почели су да „теку" из мене. Није било битнијег, такмичења и књижевног сусрета где ме није било. Са сваког сам се враћала са наградом, повељом, захвалницом и слично. То је период када сам, подједнако стварала и низала успехе и на литерарном и на ликовном пољу, певајући, упоредо и у црквеном хору. Те три уметности уз примењену уметност, моду, су биле моје распеће. Без могућности да се определим. Сваки  професор, рецимо, ме је „вукао" у своју област, претендујући да то буде мој избор. У ликовној уметности сам, рецимо, у то неко време 2 год за редом освојима прво место на УНИЦЕФ - овом такмичењу, што се никада није десило ни да једна држава буде год. за год. награђена а тек једно исто дете! То ми је отворило врата ликовне академије у Бечу, али, живот је са мном имао друге планове, очито зато, што сама нисам имала јасан пут, јер се у мени одувек преплиће више уметности.

Објавили сте шест књига. Ваша поезија је прошла јако запажена и код публике и код Ваших колега, као и књижевних критичара. Доказ томе су свакако бројне награде, од којих бих издвојила „ Високу интернационалну награду академије Иво Андрић“ у 2017. години за поетски роман о мајци „Русокоса“. Ваша прва награда је била за песму „О Мајци“ а овај поетски роман такође је о мајци. Љубав према мајци, као и мајчина љубав према Вама, била је сјајно надахнуће за Ваше књижевно стваралаштво?

Званично јесам објавила шест књига и две су тренутно у штампи. Питање је дана, недеље, када ће угледати светлост дана. Просто, дуго стоје у штампи, а ја  сам неко ко је буквално активан на 7 - 9 послова свакодневно и то је разлог.. „Русокоса" мој поетски роман о мајци је обележио 2017. Поносна сам на Андрићеву награду због дигнитета те личности, али и оних које су је пре и после мене добили. Да не набрајам. Лако се да проверити.

Олако схватамо мајчину улогу и у друштву и у породици. Она је окосница постојања света. Створитељка. Када мајка оде, никада ништа више није исто. Никада. Нажалост, то тврдим. Када мајка оде, престајео бити деца. Срећа умре у свом великом проценту. О томе стихује.моја „Русокоса".

У свим Вашим књигама  су илустрације, графике које сте Ви цртали. Уз прву књигу „Поља макова и свиле“  издали сте и музички ЦД „Острво моје душе“ по истоименој песми из књиге. На текстове својих песама дали сте музичку идеју, тј компоновали и отпевали песме, тако да сте се обрели и као кантаутор. Ваша свестраност, доследност, успешност, рекло би се да руши све стереотипе о жени?

Никада нисам признавала стереотипе, нити границе. Никада нисам ни помислила а не изговорила „не могу" нити „досадно ми је". Та стања су ми страна. Стварно, како је могуће да Вам буде досадно? То мој мозак не разуме. Не знам како људско биће може доћи у то стање? Ја увек радим. И уживам у раду, свим срцем, плућима, мозгом, душом. Рад ослобађа, развија потенцијале, утеши, оснажи, скрене лоше мисли, један је од најбољих другова, а и даје, интелектуални, материјални, духовни и уметнички доказ о вредности једне личности. Успех је онда само последица. Не ценим нерадне људе, колико год да то звучи грубо. Радим 7 - 9 послова континуирано. То је сјајан еликсир младости. Пишем, певам, сликам, имам своје активности у УКС у ансамблу, у компанији Цептер, модном свету, ако томе додамо и две факултетске дипломе и мастер, ТВ емисију „Живот пуним плућима" на Студију Б изложбе графика, своје књиге, удружење привредника „Примус" ... стварно, два дана је мало, а све мора да стане у један.

Недавно сте се вратили из Беча. Наиме, као чланица певачке, женске групе „Данкина бројаница“ , заједно са осталим чланицама групе, учествовали сте на Светосавском балу где сте одлично прихваћене. Пратећи Светосавки бал, увидели смо да сте привукли огромну пажњу медија и публике. Какве утиске носите са ове значајне манифестације?

„Данкина бројаница" је вокални ансамбл, мој пројекат, који сам презентовала  2019.године нашој истакнутој уметници, Данки Стојиљковић, са идејом стварања њеног бренда тј. ансамбла. Заједно смо на истом путу. Ансамбл је побрао бројна признања за три године. Заштитни знак му је - савршена  интерпретација, вредна сваке похвале  и награде, на чему треба честитати, пре свега, Данки Стојиљковић, као педагогу, али и свим чланицама, такође и визуелни идентитет, пре свега хаљине, које креира наша чланица Маријана Пешић. Као председник ансамбла, такође и као певач у истом, желела сам да се ове године представимо свету. Било је нестварно, врло успешно за нас. Догађај за доживотно памћење у Бечу у царској палати Хофбург - САВА БАЛ 2023. О снази пројекта говори чињеница да су сви медији извештавали о догађају. Данкина бројаница је отворила свечану церемонију.

 

Марија Викторија Живановић са Данкином бројаницом у Бечу

Добитник сте и бројних домаћих и иностраних награда и на пољу сликарства. Које су то награде ? Такође, имали сте у домену ликовне културе, двадесетак изложби акварела и графика?

Много је награда које сам добила. Ни не сећам се многих. Извињавам се. Издвајам: УНИЦЕФ- ову, Вукову, Андрићеву, Доситејеву, Мокрањчеву, Повењу српске духовне академије, затим, града Београда, града Крагујевца, ликовне Грохаријеве колоније, награду за поезију у Кракову, Сочију, Москви...

Ту је и награда „ Висока повеља српске духовне академије“ за роман „ косметска клет“  најзначајније научно-културне и духовне институције у централној Србији. Можете ли нам рећи нешто више о овом роману?

Стара Србија тј. Косово и Метохија... Све је речено. Српска бит, колевка, жила куцавица, духовност, корен - све. Без Старе Србије, сатиремо себе. Та моја награда је за мој поетски роман „Косметска клет" за коју је урађена и платформа за документарни филм.

Оснивач сте удружења предузетника ПРИМУС, које окупља привреднике из земље и региона у процесе међусобног умрежавања и регионалне сарадње. Који је значај овог удружења? Који су његови циљеви? Реците нам нешто више о његовом раду и деловању?

ПРИМУС тек стартује са радом а циљ је - бољитак свима у области привреде, кроз умрежење и сублимацију делатности, награђивање, конекцију, развој.

Неизоставно је поменути и Ваш хуманитарни рад за који сте такође вишеструко награђивани.

Хумаитарни рад и не сматрам радом. То је део моје личности, карактера, емоције и урођене жеље да свима помогнем и дајем, дајем, увек дајем. Ја могу  да изнесем у животу за петоро, зашто да не помогнем онима који.тешко носе и себе. За мене је то дланом о длан, а људима насушно значи. Тај сјај у њиховим очима када им дајем, поклањам, решавам њихов проблем је највећа срећа за мене. До сржи. До суза.

Правник сте и дипломирани економиста, између осталог. Радите у компанији „Цептер интернатионал“ на позицији Извршног директора за продају и маркетинг. Колико и како уклапате све Ваше активности, којих је заиста много? Колико је некада немогуће посветити се свему томе максимално у истом моменту, када се поклопе обавезе?

Четврт века сам у компанији Цептер. Дођох, заљубивши се у ванвременске производе  компаније и ево, ту сам до данас. Цептер се живи, као и уметност. Дише. То је стил живота, не функција, не обавеза која смара. Филозофија живота и не да се објаснити кроз  ову кратку форму.

У сфери бизниса, добитник сте награда, „Јака жена“ затим „Дама године“ такође „Нај жена“, потом „ Оскар популарности“. Колико Вам значе награде у смислу надахнућа и подстрека за истрајност у свему што радите и чините за наше друштво, а чините много.

Битно је да ли су кредибилне, а ако јесу, значе. Потврда су прегалништва и труда, вредности, изгарања. Мада, увек радим за крајњи циљ, суштину, који мора бити и мој ужитак, а не за награде. Оне су шлаг на торти.

Аутор сте ТВ културног магазина ЖИВОТ ПУНИМ ПУЋИМА који се емитује на Студију Б. Ова емисија је многима већ увелико позната. Назив ове емисије, чини ми се, много подсећа на Вас и оно што поручујете другим људима. Када смо већ код поруке, која би то била Ваша порука нашим читаоцима. Можда, више као савет из личног искуства него као порука.

„Живот пуним плућима" је моја ауторска емисија о култури, уметности, науци, хуманитарном раду... Ја сам јој дала назив а емисију у водитељском смислу радимо чувена Маја Волк и ја. Моја порука је баш та: удахните живот пуним плућима! Следите своје визије, фанатично радите на њима и небо је граница. Тј. Све, али, баш све је достижно. Срећно!

Свестрана Марија Викторија Живановић

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: