детаљ слике: КРК Арт дизајн

ЉУБАВНА ДРАМА

Јаков Јебени је био теткица и много му се више свиђало да га зову Јашица.Имао је кукове подгојене жене којима је њихао ходајући.Јаков-Јашица је радила на ТВ Београду и живео у Карађорђевој улици.Становао је са мамом.Као подстанари, у суседном улазу, живели су песник Живко Николић, Јоца Шлајна књижевни критичар и  студент без руке, којем име не памти прича.Кад не би платили кирију, Јашица им је претила  мамом која је имала деведесет година .

“Сад ће доћи мама и очитати вам буквцу. Знате ли ви колико мене Чапља кошта. “

Јашица није била промискуитетна.Волела је само Чапљу.

И из дна душе мрзела Љиљу- Лили, најлепшу и најскупљу београдску курву,тако се то некад звало,која је радила у ноћом бару Метропола. Чапља њен муж и макро.

Чапља,  висок динарац,мишићав, оштрих црта лица,увек у “Елеза” тренерици чији је горњи део  увучен у доњи,са дебелим златним ланцем око врата. Као  успомену на боравак у Казненом заводу  Крушевац имао је између палца и кажипрста тетовиране решетке.

И Лили је волела Чапљу.

Подсећала је на Ботичелијеву Венеру. Долутала је у Београд  из неког села из околине  Врања и већ на железничкој станици упознала Чапљу.

Била је то Коштана Борина, дуге, црне, густе косе и  зелених очију.

Чапља се бринуо преко својих пријетаља шанера из Италије да увек буде обучена најбоље.

Чапља и Љиља су често навраћали у Коче Капетана где су се одржавали састанци “Слободног универзитета”. Истина, после предавања кад би почињала седељка.

Било је то у њиховом комшилуку.

Лили нам је причала за којег важног госта Београда је тих дана ангажовала служба.

Волела је да прича детаље из свог посла.

И све је било у реду док Чапља и Љила нису одлучили да добију дете.

Лили је узела НЕПЛАЋЕНО!

Јаков Јебени је био принуђен да повећа кирију песничкој братији јер је Чапља сад тражио дупло. Жена му није радила.

На крају се Љиља породила. Родила је сина чије је рођење прослављано уз циганску музику у кафани “Ресава”. Седели смо Љиља,Јашица,Чапља и ја.

“Како бих волела да сам га ја родила” рекао је Јаков.

Чапља му је развукао шљагу да се несретна једва одржала у столици.

“Што бијеш човека?”умешала се Лили.

Чапља,  поносан, бахат и бесан развуче шамарчину  и њој.

Лили и Јашица су се загрлили и  почели заједно да плачу.

“Тек ћеш ти да видиш какав је он. Ја сам са њим десет година а ти тек три.”цмиздрио је Јаков Јашица

Музика је свирала туш.

Ја сам разбио чашу.

Било је весело,боже, како је било весело.

Те године је због неког дела Чапља отишао у затвор.

Лили дуго нисам видео.

У Београду се играла нека међународна утакмица. Ситгле су хиљаде навијача из целе Европе.

У кући Ђуре Јакшића било је књижевно вече које се, по добром српском обичају, завршило  пијанком. Остао сам последњи.

Пустом Скадрлијом наилазила је Лили у краткој сукњици машући торбицом.

“Идемо у “Три шешира”. Не да сам радила него гаће нисам облачила” гордила се.”Живео фудбал!”

Остали смо до фајронта. Већ пијана убила се ко лила.

Једва сам је одвукао до Ђурине куће.

Знао сам где стоји кључ а брижна редакција “Песничких новина” је имала струњачу за оне који би се превише урадили.

Поспали смо једно уз друго.

У неко доба пробудио ме недостатак алкохола у крви.Лили ми је лежала окренута леђима.Сукњица се задигла.Испод ње није носила гаћице.И шта је друго могло да падне на памет мамурном писцу.Лили је одмах била спремна.За њу је то била рутина.Кад је било готово скочила је и затражила свој новац.

Упалио сам светло а она је, угледавши ме, почела  да се смеје.

“Е, нека си се и ти огребао!”

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: