Нисам ја никакав песник
овде сам возач, разносач пице,
паркирам туђа кола
Ја сам тежак који каналише струју
пече је, кува, дрмуса и мучи,
тера је да поклекне
и испусти душу
Губим се у пространствима
широких поља интернета,
лутам „Ибејом”, гуглујем знање
(крадем мисли, осећаје)
посуђујем душу,
и то ми смета
Тражим изгубљену домовину,
људе погледа мека
решавам проблеме
за које нико не мари
исправљам криве Дрине
у земљама окованих река.
