|
|
| Зорица Деспотов | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Продавци магле
Продавци магле најбоље живе,Продају магле беле и сиве. Магла се данас прилично цени,Немојте бити изненађени. Mагла покрива доста проблема,Па тешко живи ко исту нема. Одвоје тако људи од уста,За добру маглу ( добра је густа). Ми купујемо таман толико,Да боље дане не види нико. Комшија купи упола цене,Па се у маглу склони од жене. Онај што школом баш не барата,За првим ћошком и маглу хвата. И тако даље и све у свему,Ко нема маглу, тешко ли њему. Продавци магле најбоље живе,Продају магле беле и сиве.
Бајка о чарапама Сви знате ону фору стару:Чарапе ретко иду у пару. Чим се са ногу увече скинуМаме их ставе у веш машину. Међутим,( дуго нисам знао),Тамо је Бермудски троугао, Који( док мама мирно спава)Моје чарапе усисава. За њихов нестанак оптуже сина,Није им сумњива веш- машина. И без права наадвоката,Мене окриве с' улазних врата. Где си их скинуо-подвикне мама, Нема ни трага чарапама?! Дај, потражи их иза врата!-маму подржи, подвикне тата. Деда, да мало " поправи ствари",Две различите чарапе спари, Па ме одведе (јер то је ред)у шетњу и на сладолед. Деда је на такве приче свико: Другу чарапу не нађе нико!
Фебруарске муке ( II део) Један је мачак, заводник зрео,(А то се мачку по брку позна),У фебруару ставио тачку,Рекавши кратко: Љубав је грозна! Нико тог мачка, што често скита,У ствари није смео да пита,Зашто му љубав толико смета,И зашто (кад то сви други раде)Упорно неће мачке да шета? Једна је врана, с оближњих грана,(А добро знамо какве су вране),Сазнала брже од интернета,Шта се са дотичним мачком збило,Шта га то мучи и шта му смета и шта се стварно догодило. Тема је врло деликатна, Ствар осетљива до те мере, Да врана није особа праваДа тајну чува ( стално се дере).Та је, без стида и без Пардона, причу надувала до балона...од мрава направила слона, А од тог слона и плавог кита,Јер тако прође ко вране пита.Зна се да вране проводе дане,Гракћући приче препричане. И шта је с мачком на крају конца?!Ено га мирно дрема крај лонца. Не баш крај лонца, већ близу пећи,а кад ће поћи мачке да шета,То вам још не знам, па нећу рећи.
|