|
|
| Александра Грозданић | |
| |
Волонтер
Волонтер сам у Животу ―Ништа ми не дугује
Ревносно, сваки дан,Обављам свој посаоНемам очекивања ―Не надам се уговору На неодређено време
Подређен Богу,Мој послодавацНи о чему сам не одлучује
Кад ми се Власник, једног дана, Буде захвалио на услугамаОвај, то неће ни знати...
Неће ни приметитиДа му недостајеСавестан радникКоји ће тада, први пут,Са посла изостати.
Кореограф
Имам договор са Богом,Да никада испред њега, Кораке не правим...
Ипак, деси се, забројим се,Јер, играм лудо и брзо,А, нешто напред ме вуче...
И некад, добро ми иде,Док небески педагогБлагонаклоно се смешка
А, некад у магновењу, Ноге се само саплету иТворац шапне: „Грешка“
На сцену улази усуд,Што облак црни навучеИ настављам да играмБез светла и Без страсти, У хаљини од сузаЈер Бога не видим више
Кореограф се мењаВраг партитуре пише…
Кованица
Ја бих да сам кованицаДа имам два лица ―Из једног тужногУ радост другог да побегнем
На баченом новчићуИзгаженом до нечитљивостиСпретним окретањемСјај до тада скривене стране Да покажем
У коцкању са животом Када монета на смрт паднеПоново да је завртим
|