детаљ слике: КРК Арт дизајн

Неспретна  звезда

Оклизла се ноћас једна звезда мала

са ивице небаи у море пала. 

Доле, на дну мора, међу коралима,

залуталу звезду тешила је плима.

рибице у јату и у песку раче,

плесали су за њу, али звезда плаче. 

Ни пљосната риба што колута оком,

јегуља што мрда у мраку дубоком,

ни морски коњићи што у галоп

језде, 

нису изазвали осмех мале звезде.

Приметио Месец да му звезда фали.

Месец зведе броји, не знам дал' сте знали?

Те забаци штапом, којим звезде пеца,

И улови ону што у мору јеца.

Стави је на небо, одмах поред себе,

Помази је нежно и даде јој ћебе.

Утеши се звезда и заспа пред зору, 

заспа Месец жути и рибе у мору.

Заљубљени мрав

Мрав удара у Ге жицу

Песму пише за мравицу.

Смирај дана, пред крај лета,

Испод жутог сунцокрета.

Он не види сутон плави

Ни да журе други мрави,

Ни да свици фењер пале,

Да дремају нежне лале,

Да су звезде заискриле

Тамо где су увек биле,

Да сањиво река тече,

Ни да тихо пада вече.

Не брине га мркла тмина,

Ни самоћа, ни тишина.

Од хиљаду жутих мрава,

Само њена локна плава,

Само њена локна плава...

Тад не може ни да спава.

Шта је љубав испод траве,

Што не мори друге мраве?

Кад љиљана звоне звона

Зна ли она, зна ли она,

Ко јој ове ноте шаље

Ил' нехајно спава даље?

Док се поноћ травом шуња

И замиче иза жбуња,

Дал' јој снове бар поквари

Неки уздах? Да ли мари

За гитаре сетне звуке

И за ове мравље муке?!

Испод неба река тече

И пролази летње вече.

Кад засија росна трава

Наћи ћеш га како спава,

Заљубљеног, малог мрава.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: