|
|
|
 | Миладин Дабетић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
ТРГНИ ЛАНЦЕ ШТО ТЕ ВЕЖУ
Пусти ветар да раздува прашину са старе шкриње, и обриши образ квасни Са прстију скини ињеЗагледај се у иконеШто Божанским сјајем сјајеУзми тропрст своје вереОживи је, уморна је. Забоди у стару коруПоглед сенке очајницеОтвори баш сад у зоруВрата шкриње покајницеДодирни у живот вечниКао да је дошло времеДа изађеш на пут млечниИ са леђа скинеш бреме. Тешких брига злослутницеСвих истина издајицеЛажних речи пророчицеПуних очи, неверице. Изаткај за своју душуМолитву што камен ломиЗапни грану повијушуСа очију својих склониСве страхове и несрећуШто у твоју душу сежуС' леђа збаци тешку врећуТргни ланце што те вежу. .... ЈАДОВНО Чујеш ли ЈадовноДубину што грцаПреклан кркљај душе Крвавим камамаНаједе'л се месаСа крвавих срцаШто постаде црнаСестра свим јамама Чујеш ли где ноктиПокидани гребуПо утроби твојојИсписују имеСвако свог џелатаВоди своме небуМолећи АнђелеДа их чисте приме. Јеси'л чуло чеднуМајку са два синаШто у ропцу плачеНад мртвим главамаИ уз крст и свећуЖито мало винаСад држи опелоЊиховим ранама. Чујеш ли ЈадовноПрође пуно летаИл си оглувелоОд тишине мртвихКајеш ли се икадДал ти ишта сметаШто те препознајуКао јаму смрти ......
АКО МЕ ПОЉУБИШ Ако ме пољубишНишта неће бити исто као преРазлетеће се шарени лептири по стомаку Запиштаће уши, јаче од вриске деце у градском паркуОчи ће се претворити у танку плаву линију Као у неверици срце ће ударати јако све јаче и јаче, као мали чекићи по клавирској жици Заспаће совеМоре ће на трен стати Небеске звезде ће ка теби обалом пене пузати Зауставиће сеобу ластеПчеле ће тражити мед са твојих усана да се мекотом почасте Ако ме пољубиш Постаће врућеКао што је био врео пети новембар Испред твоје кућеКада те први пут пољубих И дотакох телоАко ме пољубиш Сви моји кликери ће добити црвену боју Заиграће стаклена окна на прозору Птице ће запевати у хоруА ја ћу морати од орлова Позајмити шаку храбрости и питати те смело „Да ли си на овај свет само због мене дошла“ Осетио сам твој долазак Тад је најјаче загрмелоА ти ми климањем главе и осмехом одговори да је твоје срце само то желелоПре него што у мом оку мирно заспеш Ту у мом оку где је све и почело........
НЕЖНИ УБИЦА Молим те, ако ме нађеш Испод жутог листа брезе На обали некој...далекој Где шеташ своју савестУ крзненој бундици мекој Немој ми будити снове Управо сватове китим твоје Кроз мекоту прозирне зоре И немој никад ником рећиДа си нашла овај споменик худи Јер овде сам пао љубав бранећи Тугом сакривен од злих људиИ пусти нек ови вранци Ати Повуку чезе свадбе твојеА мени, ако се песма врати Биће то Реквијем за нас обоје Јер могу само у својим сновима Предати се набоју среће и стида Загрлити земљу са пустоловима Не желећи да ми ико ране видаОстави ме да трунем покривен лишћем Уз музику Цигана весела лицаИ знај, волео сам те свим бићем својим Ал' сад ме загрли самоћа, тај нежни убица
|
